Novo istraživanje Univerziteta Aarhus, objavljeno u Nature Astronomy, pokazuje da se u uslovima sličnim onima u međuzvezdanim oblacima mogu formirati peptidi i voda iz glicina. Istraživači su u laboratorijskoj komori, ohladjenoj na oko -257 °C i izloženo zračenju, zabeležili reakcije koje vode stvaranju kratkih lanaca aminokiselina. Nalazi sugerišu da prašina između zvezda može prenositi ove gradivne blokove na stjenovite planete, čime se povećava verovatnoća da se život razvije ukoliko su ti planeti u nastanjivoj zoni.
Međuzvezdni Prah Može Doneti Gradivne Jedinice Života — Peptidi Nastali u Simuliranoj Svemirskoj Sredini
Lead image: sripfoto / Shutterstock(The center of Milky way galaxy with stars and space dust in the universe. Credit: sripfoto / Shutterstock.)
Recept za život deluje jednostavno: organski molekuli + tečna voda + izvor energije + veliko vreme. Ipak, pronalaženje takvog "gotovog proizvoda" izvan Zemlje do sada je bilo teško. Novo istraživanje sa Univerziteta Aarhus, objavljeno u časopisu Nature Astronomy, pokazuje da bi osnovni sastojci za život mogli nastajati već u oblacima međuzvezdanog prašine — pre nego što formiraju planete.
Astronomi Alfred Thomas Hopkinson i Sergio Ioppolo simulirali su uslove koji vladaju u međuzvezdanim oblacima gde nastaju novi sunčevi sistemi. U malenoj komori su stvorili skoro potpuni vakuum, ohladili je na približno -257 °C (oko 16 K) i izložili zračenju sličnom onom u svemiru. U sistem su uneli glicin — aminokiselinu za koju već postoje dokazi da nastaje u svemiru — i pratili hemijske promene.
U takvim ekstremnim uslovima istraživači su zabeležili formiranje peptida — kratkih lanaca aminokiselina koji su preteče složenijih proteina — kao i nastanak vode.
„Videli smo da su se molekuli glicina počeli međusobno povezivati i formirati peptide i vodu. To ukazuje da isti proces može da se odvija i u međuzvezdanom prostoru,“ rekao je Hopkinson.
Rezultat eksperimenata sugeriše da kompleksni organski molekuli nisu nužno retka pojava u svemiru, već da ih prašina koja obiluje u formirajućim diskovima lako može nositi na stjenovite planete. Ako takvi planeti leže u nastanjivoj zoni svoje zvezde, prisustvo preteča proteina povećava verovatnoću pojave života.
Zašto je ovo važno?
Pronalazak mehanizama kojima neživi procesi stvaraju peptidne lance i vodu na česticama prašine blisko je povezan sa idejom da gradivne jedinice života mogu nastati pre nego što planete budu potpuno formirane. To menja način na koji razmišljamo o poreklu života i o tome koliko je univerzum potencijalno "podešen" za biogenezu.
Autori upozoravaju da ovo nije dokaz da je život nastao na ovaj način, već snažan pokazatelj da su ključni sastojci dostupni i da ne zahtevaju nužno biološku međukorak. Dalja istraživanja i posmatranja međuzvezdane hemije pomoći će da se razjasni koliko su ovi procesi rašireni.
Izvor: Univerzitet Aarhus / Nature Astronomy (izvorni rad i saopštenje istraživača)
Pomozite nam da budemo bolji.
