Iranski ministar spoljnih poslova Abbas Aragči oštro je uzvratio Volodimiru Zelenskom nakon što je ukrajinski predsednik u Davosu osudio krvavu represiju nad iranskim protestima. Zelenski je upozorio da bi opstanak režima poslao signal drugim "nasilnicima" da ubijanjem ostanu na vlasti. Iran negira da snabdeva Rusiju oružjem, dok nevladine organizacije procenjuju da je broj poginulih u protestima znatno veći nego što vlasti navode.
Iran žestoko odgovorio Zelenskom posle njegovih reči u Davosu
Ukraine's President Volodymyr Zelensky said the protests became 'drowned in blood' (Fabrice COFFRINI)(Fabrice COFFRINI/AFP/AFP)
Iranski ministar spoljnih poslova Abbas Aragči u petak je oštro uzvratio na izjavu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u Davosu, nakon što je ovaj kritikovao krvavu reakciju iranskih vlasti na proteste.
Zelenski je tokom govora na Svetskom ekonomskom forumu rekao da bi preživljavanje kleričkog režima u Iranu poslalo "jasan signal svakom nasilniku" — poruku da se vlast može zadržati ako se "ubije dovoljno ljudi".
Oštra reakcija iz Teherana
Abbas Aragči je u postu na platformi X (bivši Twitter) odgovorom u stilu napada optužio ukrajinskog lidera da "ispira američke i evropske poreske obveznike kako bi napunio džepove svojih korumpiranih generala". "Svet je imao dovoljno Zbunjenih Klaunova, gospodine Zelenski", naveo je Aragči, aludirajući na raniju karijeru ukrajinskog predsednika kao komičara.
U istom saopštenju Aragči je istakao da, kako je rekao, Iran "zna kako da se brani" i da nema potrebe da moli za stranu pomoć — komentar koji odgovara zvaničnoj iranskoj retorici o samostalnosti i suverenitetu.
Kontekst i optužbe
Kijev i zapadne države optužuju Iran da je Rusiji isporučivao naoružanje, uključujući dronove i balističke projektile, za upotrebu u ratu u Ukrajini, optužbe koje Teheran uporno negira.
"Mnogo se govorilo o protestima u Iranu — ali oni su bili utopljeni u krvi. Svet nije dovoljno pomogao iranskom narodu, stajao je po strani",
U govoru u Davosu Zelenski je kritikovao međunarodnu inertnost prema protestima koji su izbili u Iranu, primećujući da su demonstracije počele u vreme božićnih i novogodišnjih praznika u Evropi, pa su političari kasnije reagovali.
Iranske vlasti tvrde da je u nemirima stradalo više od 3.000 ljudi, ali organizacije za ljudska prava upozoravaju da bi stvarni broj mogao biti znatno veći — neke procene idu i do 20.000 žrtava. Rad aktivista i potvrđivanje tačnih podataka dodatno je otežano dvonedeljnom obustavom pristupa internetu unutar Irana.
Nevladine organizacije, uključujući Amnesty International, optužile su bezbednosne snage da su namerno pucale na demonstrante u pokušaju gušenja protesta, koji su u velikoj meri splasnuli nakon žestokih pritisaka vlasti.
Širi geopolitički uticaj
Napetosti između Teherana i Zapada, kao i bliskiji odnosi između Irana i Rusije, daju dodatni kontekst konfrontaciji u retorici između iranskog ministra i ukrajinskog predsednika. Nema naznaka da će tenzije splasnuti, dok različite strane razmenjuju optužbe i kontrapritužbe u diplomatskom i medijskom prostoru.
Napomena: U tekstu su sačuvane zvanične izjave relevantnih strana i procene nezavisnih organizacija, kako bi čitaoci dobili uravnotežen pregled događaja.
Pomozite nam da budemo bolji.
