Komandant Iranske Revolucionarne garde, general Mohammad Pakpour, izjavio je da je Garda „spremnija nego ikad, prst na obaraču“, dok se američki ratni brodovi kreću ka regionu. Protesti koji su počeli 28. decembra izazvali su ozbiljnu represiju; aktivisti tvrde da je stradalo 5.137 ljudi i da je privedeno više od 27.700. Zbog tenzija, nekoliko evropskih aviokompanija otkazalo je ili odložilo letove.
Komandant Iranske Revolucionarne Garde Upozorava SAD: „Prst Na Obaraču“ Dok Se Američki Brodovi Približavaju
FILE - The USS Abraham Lincoln carrier and a U.S. Air Force B-52H Stratofortress, conduct joint exercises in the U.S. Central Command area of responsibility in Arabian Sea June 1, 2019. (Mass Communication Specialist 1st Class Brian M. Wilbur/U.S. Navy via AP, File)(ASSOCIATED PRESS)
DUBAI — Komandant Iranske paravojne Revolucionarne garde, general Mohammad Pakpour, izjavio je u subotu da je ta sila „spremnija nego ikad, prst na obaraču“, istovremeno upozorivši Sjedinjene Države i Izrael da izbegnu „pogrešne procene“, dok se američki ratni brodovi kreću ka Bliskom istoku.
Upozorenje i kontekst
Vesti je preneo Nournews, medij blizak Savetu za nacionalnu bezbednost Irana, koji je na svom Telegram kanalu citirao Pakpoura: «Islamska Revolucionarna Garda i dragi Iran stoje spremniji nego ikad, prst na obaraču, da izvrše naredbe i direktive Vrhovnog komandanta.»
Pojačane tenzije i američke reakcije
Tenzije su porasle nakon krvavog gušenja protesta koji su počeli 28. decembra, pokrenutih zbog pada vrednosti iranskog riala. Američki predsednik Donald Trump je više puta upozoravao Teheran i najavio slanje ratnih brodova u region — među njima i nosač aviona USS Abraham Lincoln, koji su se kretali kroz Indijski okean, prema izvorima administracije.
Netočne tvrdnje i demantiji
Trump je takođe tvrdio da je Iran obustavio pogubljenje 800 pritvorenih tokom protesta; iranski glavni tužilac Mohammad Movahedi to je kategorično demantovao, preneli su iranski pravosudni mediji.
Uticaj na civilno stanovništvo i slobodu informisanja
Iako su demonstracije uglavnom prestale, aktivisti navode da broj žrtava i dalje raste uprkos jednoj od najopsežnijih blokada interneta u istoriji Irana, koja traje više od dve nedelje. U subotu je američka agencija Human Rights Activists News Agency (HRANA) objavila da je broj poginulih 5.137, uz napomenu da se očekuje dalji rast; prema istoj agenciji, više od 27.700 osoba je privedeno.
Iranska vlada je prvi put zvanično objavila manji broj žrtava, navodeći 3.117 poginulih — od kojih su 2.427 klasifikovani kao civili i pripadnici snaga bezbednosti, a ostali su označeni kao «teroristi».
Saobraćaj i bezbednost
U strahu od širenja sukoba, nekoliko evropskih aviokompanija — uključujući Air France, Luxair, KLM i Transavia — otkazalo je ili odložilo neke letove za region, navodeći bezbednosne razloge i praćenje geopolitičke situacije.
Šta dalje?
Situacija ostaje napeta i nestabilna: izvori se razlikuju kad je reč o broju žrtava, informacije su otežane prekidom interneta, a međunarodne reakcije i vojne pomerke pratila su zabrinutost za bezbednost civilnog saobraćaja i regionalnu eskalaciju.
Napomena o izvorima: Izveštaj se zasniva na izveštaju Associated Press-a i izjavama iranskih i američkih zvaničnika, kao i podacima organizacija za ljudska prava.
Izvor: Associated Press. Autori koji su doprineli izveštaju: Jon Gambrell (Dubai), Samuel Petrequin (Pariz), Melanie Lidman (Tel Aviv), Konstantin Toropin i Aamer Madhani (Vašington).
Pomozite nam da budemo bolji.
