Mesec dana nemira u Iranu — region u strahu od moguće američke vojne akcije

Iranski zvaničnici u sredu su se obratili regionalnim partnerima zbog pretnje moguće američke vojne intervencije, mesec dana nakon što su protesti koji su krenuli zbog pada vrednosti rijala prerastali u masovne demonstracije i krvavu represiju širom zemlje.

People walk through the Tajrish bazaar market in northern Tehran, Iran, Tuesday, Jan. 27, 2026. (AP Photo/Vahid Salemi)(ASSOCIATED PRESS)

Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati jasno su poručili da neće dozvoliti korišćenje svog vazdušnog prostora za bilo kakvu akciju protiv Irana. Istovremeno, SAD su u region poslale nosač aviona USS Abraham Lincoln i nekoliko razarača naoružanih vođenim projektilima — platforme koje mogu služiti za lansiranje udara sa mora.

People walk along the sidewalk in northern Tehran, Iran, Tuesday, Jan. 27, 2026. (AP Photo/Vahid Salemi)(ASSOCIATED PRESS)

Diplomatija i regionalni odgovori

Egipatsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je ministar Badr Abdelatty razgovarao sa iranskim šefom diplomatije Abbasom Araghchijem i američkim izaslanikom za Bliski istok Steveom Witkoffom u pokušaju da se smiri situacija i spreči dalje širenje nestabilnosti. Iranski državni mediji navode da su se pojavili i razgovori posrednika iz trećih zemalja.

Women walk past the Tajrish bazaar in northern Tehran, Iran, Tuesday, Jan. 27, 2026. (AP Photo/Vahid Salemi)(ASSOCIATED PRESS)

Saudijski prestolonaslednik Mohammed bin Salman razgovarao je telefonom sa iranskim liderom Masoudom Pezeshkianom, naglasivši da Rijad neće dozvoliti korišćenje svoje teritorije ili vazdušnog prostora za napade protiv Irana. Sličnu poruku poslao je i Abu Dabi. Ipak, najveća američka baza u regionu ostaje katarska baza Al Udeid, iz koje SAD često vrše operacije u regionu.

This photo provided by the U.S. Navy shows a Boeing F/A-18E Super Hornet landing on the Nimitz-class aircraft carrier USS Abraham Lincoln in the Indian Ocean on Jan. 22, 2026. (Mass Communication Specialist Seaman Daniel Kimmelman/U.S. Navy via AP)(ASSOCIATED PRESS)

„Primena diplomatije uz vojne pretnje ne može biti efikasna ni konstruktivna“, rekao je Abbas Araghchi. „Pregovori moraju da se vode na ravnopravnoj osnovi, uz međusobno poštovanje i za obostranu korist.“

Broj žrtava, privođenja i informisanje

Aktivisti koji prikupljaju podatke iz Irana preko Starlink satelitskih veza i drugih izvora navode težak bilans. U sredu je američka agencija Human Rights Activists News Agency (HRANA) objavila da je do sada zabeleženo najmanje 6.221 poginulih — uključujući 5.858 demonstranata, 214 pripadnika vladinih snaga, 100 dece i 49 civila koji nisu učestvovali u protestima — i više od 42.300 privedenih. Grupa tvrdi da verifikuje svaku smrt i privođenje preko aktivista na terenu.

Iranske vlasti, međutim, navode znatno manji broj žrtava — 3.117 — gde se 2.427 navodno vode kao civili i pripadnici bezbednosnih snaga, dok je ostatak označen kao „teroristi“. Nezavisna potvrda brojeva otežana je zbog prekida pristupa internetu i ometanja komunikacija u zemlji.

U tom kontekstu, Teheran je takođe objavio izvršenje smrtne kazne nad Hamidrezom Sabetom, koga je osudio za špijunažu u korist Izraela — što je 13. takva presuda otkako je u junu izbio rat.

Šta sleduje

Situacija ostaje napeta: nejasno je da li će SAD preduzeti vojni udar, dok su regionalne sile nastojale da ograniče uslove za bilo kakvu operaciju kroz zabranu korišćenja vazdušnog prostora. Diplomatski kontakti su pojačani u nastojanju da se izbegne šira eskalacija, ali uz nastavak represije u Iranu, napetosti i humanitarne posledice i dalje rastu.