Izbeglice i demonstranti traže hitnu američku intervenciju: „Ne možemo svrgnuti režim golim rukama“

Kako se američka flota pozicionira ka Iranu, izbeglice, aktivisti i novinari koji su u kontaktu sa ljudima na terenu upozoravaju da situacija u zemlji postaje sve opasnija i da su mnogi sigurni da bez spoljne intervencije neće uspeti da svrgnu režim. Broj poginulih tokom protesta i dalje je predmet rasprave, a izveštaji ukazuju na nastavak izvršenja i masovnih hapšenja.

Šta kažu izbeglice i aktivisti?

Shaghayegh Moradiannejad, iranska fotografkinja koja je pre pet godina napustila zemlju, rekla je za NewsNation da su njeni kontakti u Iranu neprestano plašljivi i ogorčeni zbog izostanka brže međunarodne reakcije.

„Svaka minuta koliko Islamska Republika ostaje na vlasti znači nove izgubljene iranske živote. Narod Irana ne može oboriti režim golim rukama. Režim ubija bez straha. Ne boji se ubijanja niti međunarodnih posledica tih ubistava,“ rekla je Moradiannejad.

Prema izvorima koji su govorili za NewsNation, režim nastavlja sa smrtnim kaznama i represijom uprkos prethodnim tvrdnjama o smanjenju nasilja. Jedan sagovornik je opisao atmosferu straha: „Dok smo bili na ulicama, oči su nam bile uprte u nebo. Zašto pomoć još nije stigla?“

Reakcija SAD i komentari analitičara

Predsednik Donald Trump je na platformi Truth Social poručio da „ogromna armada ide prema Iranu“ i da je „vreme ističe“. Zvaničnik Bele kuće potvrdio je da administracija „veoma ozbiljno prati situaciju“ i da su „sve opcije na stolu“ ukoliko režim nastavi sa smrtnim presudama nad demonstrantima.

Penzionisani pukovnik Mike Nelson, sa iskustvom u U.S. Central Command, upozorava da javne poruke predsednika mogu imati više cilja očuvanja reputacije nego neposredne zaštite demonstranata. Po njegovim rečima, eventualni udar bi mogao biti predstavljen kao potez za „spašavanje ugleda“ ili podsticanje diplomatskog pritiska, a ne direktna pomoć građanima na terenu.

Izveštaji o žrtvama, hapšenjima i metodama režima

Agencija Human Rights Activists News Agency (HRANA) prijavila je više od 6.000 poginulih tokom gušenja protesta, uz napomenu da se njihovi podaci trebaju smatrati minimalnim brojem. Izvori koji su kontaktirali NewsNation procenjuju da bi stvarni broj žrtava mogao biti znatno veći—do 30.000—ali nezavisna verifikacija je otežana zbog ograničenog pristupa informacijama i represivnih mera vlasti.

Anonimni izbeglica koji je u direktnoj komunikaciji sa prijateljima u Iranu opisao je praksu „idemo od vrata do vrata“ kojom režimske snage hapse demonstrante i ljude koji su pomagali ranjenima, uključujući i lekare. Navodi se i korišćenje tehnologije prepoznavanja lica za identifikaciju i hapšenje pojedinaca koji su učestvovali u protestima.

Neki izvori na terenu strahuju da bi režim mogao sprovoditi i lažne napade (false-flag), kao što su udari na obrazovne ustanove, kako bi optužio inostranu intervenciju i dodatno opravdao svoj odgovor. Zbog toga mnogi roditelji savetuju jedni druge da drže decu kod kuće, iako su škole formalno otvorene.

Ograničenja i proverljivost podataka

Važno je istaći da su podaci o broju žrtava i razmeri represije teško proverljivi zbog cenzure, prekida komunikacija i rizika za izvore unutar Irana. Organizacije za ljudska prava i novinari upozoravaju da dostupni brojevi verovatno predstavljaju minimalne procene i da tačan obim štete možda neće biti poznat još dugo.

Izvori: NewsNation, Human Rights Activists News Agency (HRANA), izjave izbeglica i zvaničnika Bele kuće.

Copyright 2026 Nexstar Media, Inc. Sva prava zadržana. Materijal se ne sme objavljivati, prenositi, preraditi ili distribuirati bez saglasnosti.