Irak Na Prekretnici: Maliki, Pritisak SAD I Rizik Od Eskalacije

Irak je posle decenija sukoba donekle povratio mir i funkcionalnost, ali se suočava sa političkim ćorsokakom koji otkriva zamršenu igru između dva glavna međunarodna partnera: Irana i Sjedinjenih Država. Dok se u Bagdadu pregovara o sastavu nove vlade, posledice tih odluka mogu imati dalekosežne posledice po ekonomiju i bezbednost zemlje.

Američki pritisak i politička podela

Prema izveštajima, predstavnici SAD otvoreno su lobirali tokom procesa formiranja iračke vlade. Tadašnji američki predsednik Donald Trump postavio je ultimatum — navodno je zapretio da će Vašington obustaviti podršku Iraku ukoliko se Nouri al-Maliki vrati na mesto premijera.

Ihsan al-Šamari: „Administracija Trumpa ne pravi razliku između Irana i Iraka, već ih posmatra kao jednu, nerazdvojnu celinu.”

U novembru prošle godine održani su opšti izbori, a nedavno je Koordinacioni okvir — savez šiitskih grupa sa različitim vezama prema Iranu — podržao kandidaturu Nouri al-Malikija, jedinog iračkog premijera koji je imao dve uzastopne mandate (2006–2014).

Malikijeva nominacija je pokrenula unutrašnje podele: pojedini lideri pozivaju na povlačenje kandidature kako bi se izbegao sukob sa SAD, dok drugi odbijaju da prihvate spoljno mešanje u iračku politiku. Zvaničnik blizak Malikiju tvrdi da on ne teži konfrontaciji i da njegov tim radi na postizanju sporazuma sa Vašingtonom.

Ekonomija, nafta i američka poluga

Ekonomija Iraka je izrazito zavisna od nafte, koja čini oko 90% državnih prihoda. Deo prinosa od izvoza nafte ostaje deponovan u Federal Reserve Bank u New Yorku — arhaičan aranžman iz perioda posle invazije 2003. — što daje SAD značajnu finansijsku polugu.

Irak se nada stranim investicijama, posebno u naftnom sektoru, i vlada premijera Mohammeda Shia al-Sudania nastoji da održi dobar odnos sa Vašingtonom. Ipak, postoji ozbiljna zabrinutost u okviru Koordinacionog okvira da bi povratak Malikija mogao da izazove američke sankcije koje bi dodatno opteretile ionako slabu ekonomiju.

Bezbedonosni rizici: uticaj Irana i mogućnost sukoba

Od 2003. Iran je postupno uveo svoje šiitske saveznike u iračku političku arenu i podržava brojne naoružane grupe u zemlji. Neke od tih grupa su pod sankcijama SAD i u prošlosti su govorile o intervenciji u odbrani Irana, iako tokom poslednjih sukoba nisu otvorile vatru.

Sada, uz ponovljene pretnje o mogućem američkom udaru na Iran, pojedine naoružane frakcije u Iraku su poručile da su spremne na rat i otvorile su regrutacione kancelarije. Analitičari upozoravaju da bi sukob između SAD i Irana mogao pretvoriti Irak u bojište, bazu za odmazdu ili poligon za pritisak na region.

Mogući scenariji

- Ako bi SAD povećale pritisak na Iran ili preduzele vojnu akciju, Iran-orijentisane snage u Iraku mogle bi otvoriti front protiv američkih interesa i saveznika u regionu.
- Ako bi režim u Teheranu bio ugrožen ili promenjen, to bi moglo izazvati unutrašnji politički i bezbednosni potres u Iraku, uključujući pregrupisavanje paravojnih i političkih aktera.
- Ekonomske sankcije protiv Iraka zbog smene premijera ili povezanosti sa Iranom mogle bi dodatno oslabiti javne finansije i socijalnu stabilnost.

Zaključak

Irak se nalazi na klackalici između ekonomskih interesa, političke suverenosti i geostrateškog pritiska velikih sila. Izbor ili odbijanje Nouri al-Malikija kao premijera predstavlja više od unutrašnje političke borbe — to je test sposobnosti Iraka da sačuva nezavisnu politiku bez dovođenja zemlje u novu krizu.