Krajem 2025. zaleđeno Jezero Lipno prikazalo je smaragdno zeleni led uzrokovan retkim zimskim cvetanjem cijanobakterija. Istraživači iz Češke akademije nauka identifikovali su vrstu Woronichinia naegeliana, a cvat se razrešio tek nakon obilnih snežnih padavina koje su blokirale svetlost. Fenomen ukazuje na posledice eutrofikacije i klimatskih promena, koje mogu dovesti do češćih sličnih događaja i šireg rizika po ekosisteme i javno zdravlje.
Smaragdni led na Jezeru Lipno: retko zimsko cvetanje cijanobakterija i šta to znači
Frozen cyanobacteria blooms are rarely documented, but that may be changing.
Krajem 2025. godine zaleđeno Jezero Lipno u Južnoj Češkoj prikazalo je neuobičajen prizor — tanka, prozirna kora leda pod kojom se jasno videla smaragdno zelena masa alga. Taj fenomen je privukao istraživače iz Češke akademije nauka (Czech Academy of Sciences), koji su iskoristili priliku da uzmu uzorke i analiziraju retko zimско cvetanje cijanobakterija.
Šta se desilo? Uobičajeno, cijanobakterije (plavo-zelene alge) cvetaju tokom toplijih meseci kada višak hranljivih materija u vodi — naročito fosfora — podstiče njihov rast, proces poznat kao eutrofikacija. Međutim, na Lipnu su uslovi krajem 2025. — višenedeljno sunčano vreme, mirna površina i blagi vetrovi — omogućili da se biomasa zadrži blizu površine sve dok voda nije zaledila. Uzorci su potvrdili prisustvo vrste Woronichinia naegeliana.
It’s unclear how frozen algae blooms could affect their ecosystems. Credit: Petr Znachor
Kako je nastao „zeleni led“? Tanki, prozirni sloj leda nije u potpunosti prikrio boju cijanobakterija ispod njega. Kratko otopljenje oko 24. decembra stvorilo je delove novog, čistog leda koji su se zatim ponovo zaledili preko tamnijih naslaga algi. Razlike u apsorpciji sunčevog zračenja dovele su do formiranja takozvanih "cijanobakterijskih očiju" — prozirnih zakrpa leda kroz koje je zelenilo bilo posebno naglašeno. Cvat je nestao tek nakon obilnih snežnih padavina koje su blokirale svetlost i onemogućile dalji fotosintetski aktivnost alga.
Zašto je to važno? Cijanobakterije proizvode cijanotoksine koji mogu da ugroze ribe, ptice, domaće životinje, pa i ljude pri kontaktnom ili unosnom izlaganju. Produžene sezone cvetanja i pojava zima sa toplijim periodima signaliziraju dugoročnu promenu povezana sa eutrofikacijom, klimatskim promenama i ljudskim zagađenjem (posebno industrijskim oticanjem fosfora). Istraživanja takvih zimskih cvetanja pomažu naučnicima da bolje razumeju dinamiku toksina i moguće posledice po ekosisteme i javno zdravlje.
Refreezing causes ‘cyanobacterial eyes’ to develop in the ice. Credit: Petr Znachor
„Zeleni led na Jezeru Lipno uklapa se u dugoročne promene koje ovde uočavamo u vezi sa eutrofikacijom i aktuelnim klimatskim promenama,“ rekao je hidrobiolog Petr Znachor. „To sugeriše da ćemo slična iznenađenja verovatno viđati češće u budućnosti.“
Širi kontekst: Slični fenomeni već su registrovani i u drugim zemljama i stručnjaci upozoravaju da se periodi sa prisustvom cijanobakterija mogu produžiti — ponekad i do kasne jeseni ili zimskih meseci. U nekim regionima, uključujući Sjedinjene Države i zemlje u Evropi, moguće je da će se takva zapažanja sve češće javljati ukoliko se ne smanje izvori hranljivih materija i ne prilagode mere zaštite voda.
Preporuke za javnost: Izbegavajte kontakt s vodom ispod sumnjivih naslaga i ne puštajte ljubimce da piju iz zagađenih područja. U slučaju sumnje na zagađenje, pratite lokalna upozorenja nadležnih službi.
Pomozite nam da budemo bolji.
