Da Li Trenutni Kurs Izraela Vodi Ka Kolapsu? Stručnjaci Upozoravaju

Analitičari iz Izraela i njegove dijaspore upozoravaju da kombinacija političke polarizacije, demografskih promena, pada poverenja investitora i egzodusa obrazovanih građana preti da promeni prirodu izraelske države — možda i do te mere da više neće izgledati kao današnji Izrael.

Glavni problemi

Prema političkom ekonomisti Shir Heveru, pitanje nije nužno da li će država prestati da postoji uopšte, već da li će opstati kao ista tvorevina. Hever i drugi ističu da su ključni faktori:

• Duboka politička polarizacija, pojačana sporom oko sudskih reformi u ranom 2023. i ratom u Gazi (koji su neki kritičari nazvali genocidnim).
• Masovno iseljavanje sekularnih, obrazovanih i preduzetničkih kadrova koji pokreću tehnološki i medicinski sektor.
• Brz demografski rast verskih cionističkih i ultraortodoksnih zajednica koje, prema demografima, zarađuju manje i češće zavise od državnih subvencija.
• Pad domaćih i stranih investicija pod uticajem političke neizvesnosti i međunarodnih pritisaka.

Emigracija i ekonomski rizici

Parlamentarni podaci i analize pokazuju da je više od 150.000 ljudi napustilo Izrael u poslednje dve godine, a preko 200.000 od dolaska sadašnje vlade u decembru 2022. Protesti protiv planiranih promena u sudstvu u ranom 2023. okupili su više od 200.000 ljudi — znak retke i duboke društvene polarizacije.

„Obrazovana gornja klasa takođe ima veću mogućnost da ode… sve više vidimo i porodice sa decom kako odlaze, što ukazuje na dublju promenu,“ rekao je Shir Hever.

Ekonomista Dan Ben-David procenjuje da Izrael oslanja na oko 300.000 članova jezgra elite da bi održao status razvijene ekonomije; masovniji odliv te grupe mogao bi zemlju pomeriti ka tipu ekonomije sa nižim prihodima.

Investicije, budžet i demografski troškovi

Prema analizama, oko 50% unutrašnjih ulaganja se sada ulaže u inostranstvu, dok su i strani kapital i poverenje ulagača oslablјeni nakon sudskih reformi i konflikta. Kandel i Tzur ističu finansijski pritisak koji nameće rast ultraortodoksne populacije: prosečna porodica 2018. plaćala je oko 20.000 šekela godišnje za podršku toj zajednici; demografi predviđaju da bi trošak mogao porasti na oko 60.000 šekela godišnje do 2065.

Pored toga, povećani vojni izdaci za nastavak trenutne strategije dodatno opterećuju poreski teret na radno aktivne građane i investitore.

Međunarodna podrška i kratkoročna stabilnost

Izrael ostaje relativno siguran zahvalјujući, između ostalog, desetogodišnjem paketu vojne pomoći SAD vrednom oko $38 milijardi potpisanom 2016. godine, kao i otpornosti određenih industrija. Ekonomija i dalje beleži rast, ali sporiji nego kod ostalih razvijenih zemalja.

Različite prognoze i mogući scenariji

Neki stručnjaci, poput Eugenea Kandela i Rona Tzura, smatraju da bez dramatičnih promena Izrael možda neće dočekati sto godina od osnivanja 1948. godine u svom sadašnjem obliku. Američki politički naučnik Ian Lustick upozorava da se država već udaljava od modela koji je ranije predstavljan kao kombinacija jevrejske države i liberalne demokratije.

„Demokratije se gule postepeno dok se ne promene do neprepoznatljivosti,“ kaže Yossi Mekelberg iz Chatham House‑a, dodajući da bi nastavak vlasti ekstremne desnice i ultraortodoksnih aktera mogao pojačati talas bekstva liberalnijih i mobilnijih građana.

Zaključak

Trenutni trendovi nisu fatalni, ali stvaraju skup rizika koji, ako se ne adresiraju, mogu dovesti do suštinskih promena u političkom, demografskom i ekonomskom poretku Izraela. Ključne tačke za promenu kursa uključuju povratak društvenog konsenzusa, očuvanje radne snage visokih veština i obnavljanje poverenja investitora.