Godina 2026. donosi niz ključnih misija: NASA‑in Roman, kineski Xuntian, evropski PLATO i zemaljski Rubin Observatory zajedno će mapirati milijarde galaksija i tražiti egzoplanete. Artemis II planira povratak ljudi oko Meseca, dok Gaganyaan i kineske posade jačaju nacionalne programe. Robotske misije MMX i Chang'e 7 ciljaju uzorke i resurse, a SMILE prikazuje važnu međunarodnu saradnju u praćenju svemirskog vremena.
2026: Godina Velikih Svemirskih Misija — Od Roman Teleskopa Do Povratka Ljudi Okolo Meseca
An artist's concept of NASA's Habitable Worlds Observatory in space. | Credit: NASA's Goddard Space Flight Center Conceptual Image Lab
Godina 2026. najavljuje niz istorijskih svemirskih misija: od velikih svemirskih i zemaljskih teleskopa koji će mapirati milijarde galaksija i tražiti egzoplanete, preko robotskih misija koje donose uzorke sa Marsovih meseca i Meseca, do povratka ljudi izvan niske Zemljine orbite. Ove misije oblikovaće način na koji proučavamo univerzum i istovremeno pokazuju kako se saradnja i konkurencija između država prepliću u svemiru.
Veliki teleskopi koji menjaju pogled na kosmos
NASA‑in Nancy Grace Roman Space Telescope treba da bude lansiran u drugoj polovini 2026. Njegova 300‑megapikselna kamera snima polja posmatranja oko 100 puta veća od Hablovog uz sličnu oštrinu, što će omogućiti brza sistematska istraživanja. Tokom petogodišnje primarne misije Roman bi mogao da otkrije preko 100.000 egzoplaneta, mapira milijarde galaksija i pomogne u proučavanju tamne materije i tamne energije. Teleskop nosi i koronograf — tehnologiju za direktno snimanje planeta oko zvezda, korak ka budućim misijama koje će tražiti znake života.
Evropska misija PLATO (PLAnetary Transits and Oscillations of stars) planirana je za lansiranje Ariane 6 raketom u decembru 2026. Sa nizom od 26 kamera PLATO će pratiti oko 200.000 zvezda, tražeći male stene planete u nastanjivim zonama i određujući starosne dobi zvezda.
Kineski Xuntian, poznat i kao teleskop kineske svemirske stanice, očekuje se krajem 2026. Njegovo polje posmatranja biće preko 300 puta veće od Hablovog, uz kvalitet slike uporediv sa Hablom. Xuntian će ko‑orbitalno leteti u blizini Tiangong stanice, što omogućava servisiranje i moguće dugoročno produženje misije.
The Nancy Grace Roman Space Telescope displays part of its sunshield. | Credit: NASA/Sophia Roberts
Vera C. Rubin Observatory na Zemlji dopuniće ove svemirske misije ponovnim skeniranjem južnog neba, beležeći promene u vremenu i omogućavajući dinamičke studije univerzuma.
Ljudi u svemiru: povratak izvan niske orbite i rast nacionalnih programa
Artemis II planiran je kao desetodnevna misija sa četiri astronauta koja će poleteti oko Meseca i vratiti se na Zemlju — prvi let ljudi van niske Zemljine orbite još od Apollo 17 (1972). Ako bude uspešan, to će biti važan korak ka ponovnom slanju ljudi na Mesec.
Indijski program Gaganyaan predviđa nenaseljene probe 2026. kao testne letove pred eventualne kasnije posade. Uspeh bi Indiju svrstao među zemlje koje samostalno šalju ljude u svemir.
Kina će nastaviti redovne posadele letove do svoje Tiangong stanice, gradeći iskustvo i tehnologiju potrebnu za buduće misije prema Mesecu.
Artist's depiction of the China Space Station Telescope, also known as Xuntian. | Credit: NAOC
Robotske misije i istraživanje bliskih tela
Japanska misija MMX (Martian Moons eXploration) kreće krajem 2026. prema Phobosu i Deimosu, provodiće oko tri godine ispitujući oba meseca i planira da vrati uzorak sa Phobosa na Zemlju do 2031. Taj materijal može razrešiti dilemu o poreklu tih satelita.
Kineska Chang'e 7 ima za cilj južni pol Meseca (sredina 2026.) i uključuje orbiter, lander, rover i leteći hopper koji može da istraži trajno zasenčene kraterе za moguće naslage vodenog leda — ključnog resursa za buduće ljudske misije.
Svemirsko vreme i međunarodna saradnja
SMILE (Solar Wind Magnetosphere Ionosphere Link Explorer) je zajednička misija ESA‑e i Kineske akademije nauka planirana za proleće 2026. SMILE će prvi put pružiti globalne snimke interakcije solarne vetra i Zemljinog magnetnog polja, pomažući u razumevanju svemirskog vremena koje utiče na satelite, komunikacije i energetsku infrastrukturu na Zemlji.
Uprkos geopolitičkim tenzijama, mnoge misije uključuju međunarodnu saradnju: instrumenti i podaci se dele između NASA‑e, ESA‑e, partnerskih agencija i akademskih timova širom sveta.
Šta očekivati u 2026.
2026. obećava deceniju punu otkrića — od širokopojasnih mapa galaksija i novih egzoplaneta do važnih testova za ljudsko istraživanje Meseca i povratka uzoraka sa drugih tela. Za nauku, politiku i industriju to će biti godina u kojoj se postavljaju temelji za naredne decenije svemirskih aktivnosti.
Pomozite nam da budemo bolji.
