Iranske izbeglice u Vanu prate sa strahom novi talas protesta u Iranu dok vlasti pokušavaju da uguše demonstracije blokadom interneta. Grupe za ljudska prava tvrde da je u obračunima stradalo nekoliko hiljada ljudi. Ljudi u egzilu opisuju strah za porodice u Teheranu, dok se mišljenja dele — deo traži međunarodnu pomoć, drugi se boje vojne eskalacije.
Na ivici: Iranci u Vanu prate gušenje protesta u domovini i strahuju za porodice
Iranian security forces violently put down protests challenging the Islamic republic led by supreme leader Ayatollah Ali Khamenei (-)(-/KHAMENEI.IR/AFP)
Mahsa, iranska izbeglica, nervozno je uvijala pramen kose oko nalakiranih noktiju i neprekidno palila cigaretu dok je preko granice iz Turske posmatrala haos koji potresa njenu domovinu.
Pre tri godine tridesetogodišnja Teherančanka pobegla je u Van, na istoku Turske, iscrpljena od pretnji i policijskih poziva posle protesta koji su izbili nakon smrti mlade žene zadržane zbog kršenja islamskog koda oblačenja.
Sada, dok Iran tavori posle smrtonosnog gušenja novog talasa protesta, Mahsa s napetošću prati vesti iz domovine, gde su vlasti uvele prekid interneta dok su antirežimski protesti zahvatali zemlju.
Grupe za ljudska prava navode da je blokada interneta omogućila bezbednosnim snagama da brutalno uguše demonstracije, pri čemu je, po nekim izvorima, stradalo nekoliko hiljada ljudi.
Mahsa je provela dve nedelje bez vesti o članovima porodice u Teheranu. Kako su se veze postepeno obnavljale, uspela je da stupi u kontakt, ali njeni bližnji kažu da se boje da otvoreno govore.
„Rekli su mi da su u redu. Ali plaše se da razgovaraju telefonom. Plaše se čak i da izađu napolje“, rekla je Mahsa. Ime je pseudonim kojim želi da zaštiti identitet, u znak sećanja na Mahsu Amini — studentkinju čija je smrt 2022. pokrenula prethodni talas protesta.
Dok smo sedeli uz čaj u kafiću popularnom među mladim Irancima u Vanu, oko 100 kilometara od granice, Mahsa je rekla da joj je stanje ostavilo emocije "sirove" i napete.
Protesti pod sloganom „Žene, Život, Sloboda“ 2022. bili su ugušeni uz stotine žrtava i hiljade privođenja. Ali, prema izveštajima, represija upotrebljena početkom januara kako bi se ugušio najnoviji talas bila je još nasilnija — protesti koji su počeli zbog ekonomskih teškoća prerasli su u masovni pokret za političke promene.
Strah i bes osećaju se i preko granice.
„Ljudi više ne mogu da izdrže. Želimo slobodu i budućnost. Da nas prestanu potiskivati“, rekao je Mahsa. „Religija treba da bude lična. Neka svako živi i oblači se kako želi.“
Iako deo izbeglica javno traži međunarodnu podršku, Mahsa ne želi vojnu intervenciju koja bi mogla da dovede do još većeg broja civilnih žrtava.
Nilufer, 35-godišnjakinja koja je prošle godine otišla u Tursku, kaže da bi volela da SAD intervenišu: „Nadam se da će odmah izvesti udare. Šta god Amerika uradi, nikada neće ubiti toliko koliko su oni koji su pucali u sopstveni narod.“
Ona je bivša državna službenica; u Tabrizu je ostavila desetogodišnjeg sina kod majke i došla u Tursku na studentsku vizu radi posla. Kaže da je u Iranu „situacija užasna“ — ekonomija je u krizi, cene skaču iz dana u dan, a život je pod pritiskom sigurnosnih mera.
„Čim pređem granicu, moram da nosim veo. Ne govorim protiv vlade. Pažljiva sam šta delim. Ali niko ne želi ovaj režim — zgađio je ceo muslimanski svet. Pozivamo za pomoć. Nemamo drugi izbor“, poručuje Nilufer.
Izveštaji o broju žrtava i pritiscima prema demonstrantima dolaze iz različitih izvora; nezavisna potvrda svih navoda je otežana zbog ograničenja pristupa i prekida komunikacija. Ipak, za iransku dijasporu u Vanu i dalje je prisutan strah za voljene i zabrinutost zbog daljeg razvoja događaja.
Pomozite nam da budemo bolji.
