Ups — Naučnici Kažu da Bi Kraj Svemira Mogao Stići Mnogo Pre: Maksimum Oko 10⁷⁸ Godina

Iako je svemir započeo spektakularnim Velikim Praskom, njegova krajnja sudbina po svemu sudeći neće biti filmski spektakl, već tihi i postepeni nestanak struktura: sve će se na kraju raspasti u čestice i zračenje.

Astrofizičar Heino Falcke, kvantni fizičar Michael Wondrak i matematičar Walter van Suijlekom u radu objavljenom u Journal of Cosmology and Astroparticle Physics iznose teoriju da mehanizmi slični Hokingovoj radijaciji (Hawking radiation) mogu dovesti do „isparavanja" ne samo crnih rupa već i drugih ultragustih objekata bez horizonta događaja — poput belih patuljaka i neutronskih zvezda.

Kako to funkcioniše?

U jakim gravitacionim poljima kvantne fluktuacije mogu stvoriti parove čestica u zakrivljenom prostor‑vremenu. Kod crnih rupa jedan član para može biti zarobljen iza horizonta događaja, dok drugi pobegne — to je klasičan opis Hokingove radijacije. Autori sugerišu da sličan proces, uz specifičnosti vezane za površine i unutrašnju strukturu, može dovesti do gubitka mase i kod objekata koji nemaju klasičan horizont događaja.

Za objekte sa površinom postoji dodatna komponenta: parovi nastali izvan objekta mogu delovati na površinu, dok stvaranje parova unutar objekta menja unutrašnju energiju i dovodi do emisije sa površine — što crne rupe nemaju.

Koliko dugo će svemir trajati prema ovom modelu?

Dodavanjem efekata isparavanja drugih gustih objekata, autori procenjuju da maksimalni vek strukturiranih objekata u svemiru može biti reda veličine 10⁷⁸ godina, znatno kraće od ranijih, strogo teoretskih procena koje su pominjale i 10¹¹⁰⁰ godina. Konkretno, prema tom modelu:

• Bele patuljke, supermasivne crne rupe i halo tamne materije superklastera mogli bi opstati reda veličine 10⁷⁸ godina.
• Neutronske zvezde i crne rupe zvezdane mase procenjuju se na oko 10⁶⁷ godina.
• Za objekte s malom masom i sopstvenim gravitacionim poljem (u autorovom primeru, ljudska tela), autorima je orijentaciona vrednost oko 10⁹⁰ godina do potpunog raspada njihove strukture.

Šta ovo znači za nas?

Ovo otkriće nije neposredna pretnja za čovečanstvo: Zemlja će i dalje biti izložena tipičnim astronomskim sudbinama (npr. transformaciji Sunca za ~5 milijardi godina). Ali u kosmičkoj skali vremena, ako su proračuni tačni, konačan i tih kraj — kada sve postane samo čestice i zračenje — dogodio bi se znatno ranije nego što su neke ranije, ekstremne procene sugerisale.

Važno: Reč je o teorijskom radu i modelu koji proširuje mehanizme kvantne proizvodnje parova na objekte bez horizonta događaja. Potrebne su dodatne studije i verifikacija pre nego što se ova procena smatra čvrsto prihvaćenom.

Ukratko, poruka studije je zamisliva, naučno intrigantna i podseća nas da se i u najdaljoj budućnosti sve u svemiru može pretvoriti u sitne čestice i zračenje — ali taj proces će se odigrati u vremenima koja su mnoge veličine veća od ljudskog iskustva.