Bangladeš ide na izbore 12. februara — prvi put nakon studentskih protesta 2024. koji su doveli do svrgavanja premijerke Sheikh Hasine. Više od 127 miliona registrovanih birača i oko 15 miliona iseljenika (prvi put poštansko glasanje) učestvovaće u glasanju. Privremenu vladu vodi nobelovac Muhammad Yunus, a izborna atmosfera obeležena je istorijskim tenzijama, optužbama za nameštanje i periodima vojne vlasti.
Bangladeš Pred Izborima 12. Februara: Hronologija Preokreta i Ključni Akteri
Bangladesh Nationalist Party (BNP) chairman Tarique Rahman, third from left, waves to supporters during a rally as he begins campaigning ahead of the upcoming national election, in Sylhet on January 22, 2026 [AFP]
Bangladeš se priprema za izbore zakazane za 12. februar — prvi put otkako su masovni studentski protesti 2024. doveli do svrgavanja dugogodišnje premijerke Sheikh Hasine. Više od 127 miliona registrovanih birača ima pravo glasa, a oko 15 miliona građana u inostranstvu prvi put će moći da glasa poštom. Zemlju trenutno vodi privremena vlada na čelu sa nobelovcem Muhammadom Yunusom.
Zašto su ovi izbori važni
Izbori dolaze u trenutku velike političke previranja: Awami League — nekada dominantna partija — zabranjena je dok su njeni lideri, uključujući Hasinu, suočeni sa krivičnim postupcima. Hasina je, prema dostupnim informacijama, osuđena u odsustvu za učešće u naredbama protiv demonstranata i sada boravi u Indiji, koja do sada nije odobrila njeno izručenje.
Krátak kontekst
Bangladeš ima jednoposlan parlament (Jatiya Sangsad) sa 350 mesta; na predstojećim izborima natječe se 1.981 kandidat. Istorija izbora u zemlji puna je preokreta — od borbe za nezavisnost 1971. preko niza vojnih preuzimanja vlasti, do perioda snažnih političkih podele, bojkotâ i optužbi za nameštanje.
Hronologija ključnih događaja
1970–1972: Put ka nezavisnosti
Na izborima 1970. Awami League pod vodstvom Sheikh Mujibura Rahmana osvojila je gotovo sva mesta dodeljena Istočnom Pakistanu u pakistanskom parlamentu. Pakistanska vojna vlast nije dozvolila formiranje nove vlade, što je dovelo do rata za nezavisnost 1971. Tokom sukoba, prema procenama UN, poginulo je oko tri miliona ljudi, a stotine hiljada žena pretrpelo je seksualno nasilje. Rahman (Mujib) je nakon oslobađanja postao prvi premijer nezavisnog Bangladeša.
1973–1975: Prvi izbori i rast autoritarnih tendencija
Prvi parlamentarni izbori 1973. doneli su ubedljivu pobedu Awami League (293 od 300 mesta), ali su usledile optužbe za manipulacije i konsolidaciju vlasti; 1974. je uveden jednopartijski sistem, a 1975. je Mujib ubijen tokom puča.
Students chant slogans near a vandalised mural of Bangladesh’s ousted Prime Minister Sheikh Hasina, during a protest demanding accountability and a trial against Hasina, near Dhaka University on August 12, 2024 [AFP]
Kasne 1970-e i 1980-e: Vojne promene i povratak višepartijskog sistema
Posle perioda nestabilnosti, Ziaur Rahman je vratio višepartijski sistem i 1979. njegova BNP osvojila je vlast. U narednim decenijama vlast su preuzimali i vojne uprave (posebno Hussain Muhammad Ershad), a izbori su često bili obeleženi bojkotima i optužbama za neregularnosti sve do masovnih protesta krajem 1990. koji su doveli do njegovog svrgavanja.
1991–2008: Promena vlasti i uvođenje prelazne vlade
Izbori 1991. povratili su parlamentarnu demokratiju; Khaleda Zia (BNP) postala je prva premijerka nakon pregovora i izbora. Posle političkih sukoba uveden je ustavni mehanizam blokovske prelazne (caretaker) vlade za nadgledanje izbora, što je bio pokušaj da se smanje sporovi oko regularnosti glasanja.
2008–2018: Povratak Hasine i optužbe za zloupotrebe
Izbori 2008. doneli su veliku pobedu Awami League i povratak Sheikh Hasine na vlast. U narednim izbornim ciklusima napravljen je niz promena — ukidanje obaveznog sistema prelazne vlade, oštrija politika protiv opozicije i zabrane nekih partija (npr. Jamaat-e-Islami). Izbori 2014. i 2018. bili su kritikovani na domaćem i međunarodnom nivou zbog bojkotâ opozicije i izveštaja o manipulacijama.
2024: Protesti, krvavi obračuni i prelaz vlasti
U julu 2024. studentski protesti zbog vraćanja kvota za zapošljavanje prerastali su u masovne demonstracije. Sukobi su eskalirali i, prema dostupnim izveštajima, sigurnosne snage su brutalno intervenisale. Nakon talasa nasilja i višestrukih žrtava, Hasina se povukla i otišla u egzil početkom avgusta, a 8. avgusta privremenu vlast preuzeo je Muhammad Yunus.
Šta očekivati na izborima
Predstojeći izbori prate visoki rizici političkih tenzija i potencijalnih nemira, ali i prilika za obnovu izbornog procesa. Učešće velikog broja iseljenika poštom i uloga međunarodnih posmatrača biće ključni faktori za ocenu legitimnosti izbora.
Napomena: Tekst sažima dostupne izvore i izveštaje. Neka tvrdnja u vezi sa optužbama i sudskim postupcima podložna je pravnim i političkim interpretacijama nadležnih tela i međunarodnih posmatrača.
Pomozite nam da budemo bolji.
