Danski psihijatar Søren Dinesen Østergaard upozorava da upotreba AI može stvoriti "kognitivni dug" — slabljenje sposobnosti naučnog rezonovanja i pisanja kod istraživača i studenata. U pismu objavljenom u Acta Psychiatrica Scandinavica on ističe da su revolucionarni doprinosi poput rada na AlphaFold2 rezultat dugogodišnje obuke, a ne samo alata. Stručnjaci upozoravaju da "cognitive offloading" i preterana zavisnost od AI mogu umanjiti mentalne veštine potrebne za velike naučne proboje.
Naučnik Koji Je Predvideo „AI Psihozu“ Upozorava: Veštačka Inteligencija Stvara „Kognitivni Dug“
Illustration by Tag Hartman-Simkins / Futurism. Source: Getty Images
Kada je danski psihijatar Søren Dinesen Østergaard 2023. objavio svoju mračnu opomenu o uticaju veštačke inteligencije na mentalno zdravlje, velike tehnološke kompanije koje su razvijale AI čatbotove uglavnom nisu promenile pristup. Od tada su se pojavili izveštaji o ljudima koji su zbog opsesivnih interakcija sa AI čatbotovima završili u teškim psihičkim krizama, a u pojedinim slučajevima i izgubili živote — uprkos tome što ne možemo uvek uspostaviti direktnu uzročno-posledičnu vezu.
Nova zabrinutost: kognitivni dug među naučnicima
Sada Østergaard upozorava na još jedan, možda dugotrajniji problem: upotreba AI može dovesti do nakupljanja "kognitivnog duga" među intelektualcima i istraživačima. U pismu uredniku objavljenom u časopisu Acta Psychiatrica Scandinavica (preneseno i na platformi PsyPost), on tvrdi da automatizacija zadataka koje ranije obavljali ljudi može erodirati sposobnost naučnog rezonovanja i pisanja.
"Iako su neki ljudi prirodno nadareni, naučno rezonovanje (a uopšte rezonovanje) nije urođena sposobnost, već se uči kroz vaspitanje, obrazovanje i praksu", piše Østergaard. "Automatizacija brojnih zadataka uz pomoć AI jeste fascinantna, ali može imati negativne posledice po korisnika."
Primer: AlphaFold2 i dugoročna obuka
Østergaard navodi rad naučnika koji su razvili i primenili AI alate u biomedicini — kao što su istraživači koji su radili na sistemu AlphaFold2 — kao primer kako velika tehnološka dostignuća počivaju na decenijama obrazovanja i prakse. AlphaFold2 je široko hvaljen jer je značajno unapredio sposobnost tačnog predviđanja trodimenzionalnih struktura proteina, ali Østergaard napominje da bi takvi doprinosi mogli biti ređi ako bi naredne generacije odrastale uz stalnu dostupnost alata koji zamenjuju vežbanje rezonovanja.
Važno je napomenuti da, iako je rad na AlphaFold2 ocenjen kao revolucionaran i dobio je brojna priznanja u naučnoj zajednici, autori tog projekta nisu dobijali Nobelovu nagradu u kontekstu pisma Østergaarda — tvrdnje o Nobelovim nagradama u ranijim tekstovima bile su netačne i uklonjene iz ove verzije.
Potvrda drugih stručnjaka
Njegove brige deli i veliki broj istraživača. Na primer, neurobiolog Umberto León Domínguez sa Univerziteta u Monterreju i drugi stručnjaci upozoravaju na fenomen "cognitive offloading" — prebacivanje mentalnih zadataka na spoljne alatke — što može slabiti "mentalne mišiće" potrebne za duboko razmišljanje, rešavanje problema i kreativno istraživanje.
Šta iz toga sledi?
Østergaard zaključuje da kontinuirana, nekritička zavisnost od AI alata može smanjiti verovatnoću pojave budućih velikih naučnih umova jer će oni manje vežbati ključne veštine rezonovanja. Njegovo upozorenje nije poziv na odbacivanje tehnologije, već apel za promišljeniju, edukativnu i ograničenu upotrebu AI — uz zadržavanje praktične vežbe kritičkog mišljenja u obrazovanju i naučnom radu.
Napomena: U tekstu su izbegnute senzacionalističke tvrdnje o direktnoj uzročnosti između AI čatbotova i pojedinačnih tragedija; umesto toga korišćeni su izrazi poput "povezano s" i "izveštavano je o" kako bi se sačuvala preciznost i odgovornost.
Više o fenomenu često nazivanom "AI psihoza": Man Wakes Up Homeless, Realizes He Fell Into AI Psychosis That Destroyed His Entire Life — primer izveštavanja o ekstremnom ishodu opsesivnih interakcija s AI.
Pomozite nam da budemo bolji.
