Austrijski tim iz TU Wien i Univerziteta u Beču prikazao je Terrell–Penrose efekat koristeći pulsne lasere i visokobrzinsku fotografiju. Metodom „iseckavanja” reflektovane svetlosti u tanke vremenske segmente, efektivno su prilagodili vreme registracije svetlosnih zraka tako da se oblik objekta na snimku pojavljuje rotiranim. Rad, objavljen u Communications Physics, potvrđuje teorijska predviđanja iz 1924. i kasnih 1950-ih i otvara mogućnosti za dalja eksperimentalna ispitivanja relativnosti.
Brzina svetlosti postala vidljiva: Bečki tim snimio Terrell–Penrose efekat
Scientists Just Made Light Speed VisibleHornof, D., Helm, V., de Dios Rodriguez, E. et al. A snapshot of relativistic motion: visualizing the Terrell-Penrose effect. Commun Phys 8, 161 (2025). https://doi.org/10.1038/s42005-025-02003-6
Istraživači iz Vienna Center for Quantum Science and Technology (TU Wien) i Univerziteta u Beču demonstrirali su način da „vizuelizuju” posledice specijalne teorije relativnosti — efekat poznat kao Terrell–Penrose rotacija. Korišćenjem pulsnih lasera i visokobrzinske fotografije, tim je snimio kako se oblik predmeta čini blago rotiranim kada ga zamišljamo u režimu kretanja blizu brzine svetlosti.
Šta je Terrell–Penrose efekat?
Terrell–Penrose efekat opisuje kako bi objekat koji se kreće veoma blizu brzine svetlosti izgledao na fotografiji: umesto da deluje skraćeno, objekt se čini rotiranim tako da kamera može „videti” više strana istovremeno. Ideja je prvi put postavljena 1924. godine od strane Antona Lampe, a nezavisno su je razradili Roger Penrose i James Terrell krajem 1950-ih.
Kako su izveli eksperiment?
Tim iz Beča nije ubrzavao stvarne objekte do brzine svetlosti, već je primenio pametnu optičku analogiju. Predmet su osvetljavali kratkim laserskim impulsima i snimali reflektovanu svetlost sa različitim kašnjenjima — kao da „isećete” povratnu svetlost u mikroskopskim vremenskim slojevima i zatim ih sastavljate u kompozitnu sliku. Na taj način su efektivno promenili vremenski način beleženja svetlosnih zraka i dobili vizuelni efekat jednak onome koji bi se javio pri kretanju bliskom brzini svetlosti.
Hornof, D., Helm, V., de Dios Rodriguez, E. et al. A snapshot of relativistic motion: visualizing the Terrell-Penrose effect. Commun Phys 8, 161 (2025). https://doi.org/10.1038/s42005-025-02003-6
„Ako biste želeli da fotografišete raketu dok prolazi pored, morali biste uzeti u obzir da je svetlu sa različitih tačaka potrebno različito vreme da stigne do kamere. To nam stvara utisak kao da je kocka rotirana,” izjavio je Peter Schattschneider iz TU Wien.
Rezultati i značenje
Autori navode da su, koristeći ovu metodu, efektivno „usporili” brzinu svetlosti na oko 2 m/s u smislu beleženja i sinhronizacije snimaka — što im je omogućilo da sastave sekvence koje jasno pokazuju rotaciju kocke i očuvanje oblika sfere (uz pomeranje geografskih referenci poput „severnog pola”). Rad je objavljen u recenziranom časopisu Communications Physics, a vode ga Dominik Hornof (korespondentni autor) i Peter Schattschneider (senior autor).
Zašto je to važno?
Ovaj eksperimentalni pristup ne dokazuje da je moguće fotografisati stvarne objekte koji zaista putuju brzinom svetlosti, ali pruža direktan vizuelni uvid u optičke posledice specijalne relativnosti i otvara put ka daljim eksperimentalnim testovima i obrazovnim demonstracijama. Metoda je praktična analogija koja može pomoći istraživačima da ispitaju i druge relativističke pojave u laboratorijskim uslovima.
Dok čekamo nove eksperimente, korisna pouka ostaje: pri ekstremnim brzinama, „dobre strane” tela više nisu jednosmerne — kamera može uhvatiti neočekivane uglove.
Pomozite nam da budemo bolji.
