Studija Northwestern University pokazuje da se ciljanim zvučnim podsticajima tokom sna može nagovoriti mozak da sanja o nerešenim zagonetkama, posebno kod lucidnih sanjara. Kod ciljane grupe stopa rešavanja porasla je sa 20% na 40%, dok je ukupna stopa za zagonetke viđene u snovima iznosila 42% naspram 17% za one koje se nisu pojavile u snovima. Ipak, mali uzorak i specifičnost grupe ograničavaju zaključke; potrebna su dalja istraživanja.
Kako „inženjering snova“ može pomoći u rešavanju zagonetki — nova studija
Woman in a flowing particle dress
Ideja o "inženjeringu snova", poznata iz filma Inception, sve je bliža naučnoj realnosti: istraživači sa Northwestern University pokazali su da se snovi mogu ciljano podsticati zvučnim zapisima kako bi uključivali nerešene zagonetke — a to ponekad poboljšava i njihovo kasnije rešavanje.
Metodologija
U malom eksperimentu učestvovalo je 20 dobrovoljaca, većina njih su redovni lucidni sanjari (svesni da sanjaju dok sanjaju). Svakom učesniku dodeljene su teže zagonetke, a svaka zagonetka pratila je specifičan zvučni zapis. Tokom faze sna istraživači su za polovinu nerešenih zagonetki puštali odgovarajuće zvuke u pokušaju da podstaknu snove o tim zagonetkama.
One of the puzzles used in the study. (Konkoly et al.,Neurosci. Conscious., 2026)
Rezultati
U 12 učesnika kojima su snovi ciljano podstavljani, oni su često izveštavali da su u snovima videli zagonetke. Kod te grupe, stopa rešavanja zadataka narednog dana porasla je sa 20% na 40%.
Gledano kroz celu grupu, zagonetke koje su se pojavile u snovima rešavane su u 42% slučajeva, u poređenju sa 17% za zagonetke koje se nisu pojavile u snovima — što ukazuje da je tokom sna mogao da bude ostvaren značajan napredak ka rešenju.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Neki učesnici davali su signale iz sna (npr. specifične pokrete očiju ili druge signale) da pokažu da su čuli zvučni podsticaj i da su svesni sanjanja. Istraživači su u izveštajima o snovima pronašli primere u kojima su sanjari u snovima aktvno razmišljali o zagonetkama ili tražili pomoć od likova iz sna.
"Mnogi problemi danas zahtevaju kreativna rešenja", kaže psiholog Ken Paller sa Northwestern University. "Ako bolje razumemo kako mozak generiše nove ideje... inženjering sna bi mogao pomoći."
Ograničenja
Rezultati su obećavajući, ali postoje značajna ograničenja: mali uzorak (20 osoba), pretežno lucidni sanjari koji su neuobičajeno svesni tokom sna, i mogućnost da drugi faktori (poput pojačanog angažmana ili pamćenja) objašnjavaju poboljšanje. Stoga se ne može sa sigurnošću tvrditi uzročna veza između samih snova i boljeg rešavanja.
Šta dalje?
Istraživači planiraju dalje studije koje će ispitati različite vrste kreativnih zadataka, zašto neki ljudi reaguju na podsticaje, i da li se efekti ponavljaju u većim, raznovrsnijim grupama.
"Nadam se da će ovi nalazi doprineti jačim zaključcima o funkcijama snova", kaže neuronaučnica Karen Konkoly. "Ako se pokaže da snovi pomažu u rešavanju problema i regulaciji emocija, ljudi bi mogli početi da shvataju snove ozbiljnije kao deo brige o mentalnom zdravlju."
Istraživanje je objavljeno u časopisu Neuroscience of Consciousness.
Pomozite nam da budemo bolji.
