Vrhovni sud Indije je u februaru 2024. ukinuo netransparentne elektoralne bone, ali korporacije su se brzo preusmerile na izborne fondacije. U fiskalnoj 2024–25. fondacije su donirale oko $459,2 miliona, od čega je BJP dobio $378,6 miliona (83%).
Velike grupe kao Tata i Murugappa donirale su značajne sume neposredno pre odluka kojima su se podsticali projekti i subvencije, što je ponovo pokrenulo sumnje o 'quid pro quo' i ukazalo na slabosti u sprovođenju pravila.
U februaru 2024. Vrhovni sud Indije ukinuo je kontroverzni sistem elektoralnih bonova (electoral bonds) koji je omogućavao anonimne donacije političkim partijama. Ipak, podaci za fiskalnu godinu 2024–25. pokazuju da su velike korporacije brzo prešle na stariji, formalno transparentniji mehanizam — izborne fondacije (electoral trusts) — i nastavile da uplaćuju stotine miliona dolara političkim partijama.
Prema izveštajima podnetim Izbornoj komisiji Indije, devet izbornih fondacija potrošilo je ukupno $459,2 miliona u 2024–25. Od toga je Bharatiya Janata Party (BJP) dobio oko $378,6 miliona (83%), dok je glavni opozicioni Kongres primio oko $36 miliona (8%). Ovi iznosi odnose se na prvu punu finansijsku godinu nakon zabrane bonova.
Dve velike grupe posebno su privukle pažnju: Tata Group i Murugappa Group. Dokumenti pokazuju da je Progressive Electoral Trust, povezan sa 15 kompanija Tata grupe, raspodelio oko $110,2 miliona deset političkih stranaka pred izbore 2024; BJP je primio približno $91,3 miliona (oko 83%). Murugappa je preko Tube Investments uplatio oko $15,06 miliona koji je u celosti otišao BJP-u.
Stručnjaci upozoravaju da je važna i vremenska blizina: Tata je donirao nedeljama nakon što je vlada odobrila dve velike investicije u industriji poluprovodnika vredne više od $15,2 milijarde, dok je Murugappa dobio odobrenje za projekat montaže i testiranja poluprovodnika vredan približno $870 miliona sa državnim i saveznim podsticajima.
Istorija regulative u Indiji uključuje zabranu korporativnih uplata 1969. i njihovo ponovno dopuštanje 1985. Velika promena je došla 2013. uvođenjem izbornih fondacija i Companies Act 2013, koji je ograničio korporativne donacije na 7,5% prosečne neto dobiti i uveo obavezu javnog objavljivanja.
Vrhovni sud je ukidanjem bonova naglasio da političke donacije "daju mesto za stolom" donatoru i da taj pristup može da preraste u uticaj na donošenje politike. Međutim, aktivisti i stručnjaci kažu da i transparentnije fondacije ne sprečavaju povezanost novca i uticaja ako nadzor i sprovođenje propisa izostaju.
„Izborne fondacije mogu biti legalne, ali normalizuju sistem gde novac određuje pristup, politiku i izborne uspehe“, rekao je politički strateg Parayil Sreerag za Al Jazeera.
Studija objavljena u Nature ukazala je da su novoosnovane kompanije činile neuobičajeno velike donacije ubrzo nakon osnivanja, ponekad i nakon istraga ili pretresa, što otvara sumnju na pritiskanje ili očekivanje pribavljanja pogodnosti. Autori su zabeležili da su 26 entiteta pod istragom kupile bonove u vrednosti od $624,7 miliona, uključujući $223,3 miliona nakon pretresa.
Transparentnost samom po sebi ne garantuje pravičnost: istraživači ističu da javno otkrivanje donatora olakšava analizu, ali ne i automatsko kažnjavanje ili sprečavanje konflikta interesa. Advokati i aktivisti navode da je teško pravno dokazati vezu između donacija i konkretne korupcije jer je potrebna jasna evidencija namere ili razmene usluga.
Primera radi, Mini S, kandidatkinja manjinske partije, vodila je skromnu kampanju vrednu oko $5.500 i osvojila tek 1.109 glasova na izborima u Thiruvananthapuramu — primer kako velik novac omogućava prednost većim i bolje finansiranim strankama.
Podaci iz 2024–25. pokazuju da zabrana elektoralnih bonova nije zaustavila veliki priliv korporativnog novca u politiku — promenio se samo kanal. Dok izbore i dalje finansiraju važni poslovni akteri, ključni izazov ostaje efikasna primena pravila, jačanje nadzora i politička volja da se ograniči uticaj novca na demokratske procese.
Napomena: Svi navodi zasnovani su na izveštajima podnetim Izbornoj komisiji Indije i analizama objavljenim u medijima i stručnoj literaturi.
Pomozite nam da budemo bolji.
