Talas američkih kupaca u Nuuk‑u pokrenuo Grenland: žuri se sa zakonom o proveri stranih ulaganja

Kopenhagen, 26. februar — Poslanici Grenlanda ubrzali su donošenje zakona o proveri stranih ulaganja nakon naglog talasa interesa američkih kupaca za nekretnine u glavnom gradu Nuuk početkom 2025. godine. Neočekivani pritisak na stambeno tržište ubrzao je uvođenje ograničenja za strane akvizicije i preusmerio pažnju na nacrt zakona koji bi vlastima dao alate za proveru porekla kapitala i političkih motiva investitora.

Šta se dogodilo u Nuuk‑u

U januaru 2025. advokati i agencije za nekretnine u Nuuk‑u počeli su da dobijaju niz upita od američkih kupaca, prema izvorima upoznatim sa slučajem. "Najagresivniji su hteli da kupe sve što je bilo dostupno na tržištu", rekao je jedan od advokata, zatraživši anonimnost.

Politika naspram ekonomije

Interesovanje američkih aktera — u trenutku kada je američki predsednik Donald Trump ponovo isticao želju za većim prisustvom u Arktiku — dovelo je poslanike u dilemu: kako privući strani kapital potreban za oživljavanje slabe ekonomije, a istovremeno sprečiti ulaganja koja bi mogla imati skrivene političke motive ili da ugroze lokalno stanovanje.

Reakcija vlasti

Do februara 2025. vlada Grenlanda je pooštrila pravila za kupovinu nekretnina od strane stranaca kako bi zaštitila ograničeno stambeno tržište Nuuk‑a. Taj strah od "istiskivanja" lokalnih stanovnika poslužio je kao podstrek za donošenje šire regulative o stranim ulaganjima.

A view of Nuuk, Greenland, January 13, 2026. REUTERS/Marko Djurica

Osnovne odredbe predloženog zakona

Nacrt zakona, podnet parlamentu u oktobru i očekivan za raspravu i usvajanje u aprilu, zahteva od stranih investitora da otkriju poreklo sredstava. Vlasti bi mogle da odbiju poslove ako političke veze, finansijska pozadina ili namera investitora predstavljaju rizik po bezbednost ili javni poredak.

"Ako neko radi za Trumpa, to ćemo saznati ovim zakonom. Radi se o našoj sopstvenoj bezbednosti," izjavila je poslanica Aqqalu Jerimiassen iz partije Atassut.

Predlog ne navodi pojedinačne zemlje, ali poziva na saradnju sa saveznicima. Ipak, zakon jasno daje Grenlandu pravo da preispituje ulaganja u sektore koji su označeni kao osetljivi.

Sektori sa obaveznom proverom

• Kritična infrastruktura
• IT i sistemi sa poverljivim podacima
• Sirovine i rudarstvo
• Hidroenergetski objekti
• Preduzeća u državnom vlasništvu

Zakon se primenjuje samo na oblasti u nadležnosti Grenlanda i ne utiče na američke vojne aktivnosti na ostrvu, koje i dalje podležu kontroli Danske.

Ekonomija i perspektiva investicija

Grenland pokušava da diversifikuje ekonomiju, posebno kroz rudarske investicije, ali napretku otežavaju ograničena infrastruktura (npr. odsustvo puteva koji povezuju 72 naselja), oštri klimatski uslovi i manjak radne snage. Danas je privreda slaba — rast je iznosio samo 0,2% u 2025., uz značajan fiskalni deficit. Danska i EU su ponudile dodatna sredstva za razvoj, ali izazovi ostaju veliki.

Construction workers stand on a terrace of a residential building in Nuuk, Greenland, January 14, 2026. REUTERS/Marko Djurica

Primedbe i primeri iz prakse

Projekat koji je nedavno najavio Drew Horn — bivši savetnik iz Trumpove administracije — o višemilijardnom podatkovnom centru u Grenlandu dodatno je naglasio potrebu za jasnim pravilima provere. Grenlandska vlada je izjavila da nije zaprimila zvanične prijave vezane za taj projekat, a Horn je rekao da projekat nema političke veze i da mu ne smeta bilo kakva provera.

Zaključak

Grenland i dalje otvoreno želi strani, uključujući i američki, kapital, ali želi veću transparentnost i mehanizme zaštite kako bi sprečio potencijalne politički motivisane ili bezbednosno rizične investicije. Planirani zakon predstavlja pokušaj da se usklade ekonomske potrebe i nacionalna bezbednost.

($1 = 6.3449 danskih kruna) • ($1 = 0.8494 evra)

Izveštavali: Jacob Gronholt‑Pedersen; dodatno: Pete McKenzie; uredila: Alison Williams