SAD i Izrael Bombardovali Iran: Hronologija Eskalacije Posle Ženevskih Pregovora

Sjedinjene Američke Države i Izrael izvele su koordinisane udare na ciljeve u Iranu uprkos tekućim nuklearnim razgovorima koje su Vašington i Teheran vodili uz posredovanje Omana. Iran je odgovorio talasom raketnih i vazdušnih udara koji su pogodili više država u regionu, uključujući Izrael, Bahrein, Saudijsku Arabiju, Katar, Ujedinjene Arapske Emirate i Irak. Vazdušni prostor nad Izraelom bio je privremeno zatvoren, a nekoliko zemalja najavilo je slične mere.

Šta kažu zvaničnici

Izrael je naveo da su ciljevi bili vojne i nuklearne instalacije u Iranu. Predsednik SAD Donald Trump izjavio je da je pokrenuta "velika borbena operacija" usmerena na eliminaciju pretnji koje navodno potiču od iranskog režima, upozorivši da su "sve opcije" i dalje na stolu.

Hronologija događaja

13. jun 2025. — Izrael pokreće velike vazdušne udare na iranske nuklearne i vojne objekte dok su američko-iranski pregovori još u toku. Iran odgovara istog dana raketnim i dronskim napadima na izraelske gradove.

22. jun — SAD gađaju iranske nuklearne objekte u Natanzu, Fordou i Isfahanu. Predsednik Trump tvrdi da su napadi značajno oslabilo iranski nuklearni program; iranski zvaničnici kažu da je program zadobio štetu, ali nije uništen.

23. jun — Iran ispaljuje projektile ka vazdušnoj bazi Al Udeid u Kataru, u kojoj su raspoređene američke snage. Projektili su presretnuti; nema izveštaja o žrtvama.

24. jun — Nakon 12 dana borbi, stupio je na snagu američki pregovarački prekid vatre između Irana i Izraela. Iran je saopštio da je najmanje 610 građana poginulo u sukobu, dok je Izrael prijavio 28 poginulih.

2. jul — Iranski predsednik Masoud Pezeshkian potpisuje zakon kojim se prekida saradnja sa IAEA (Međunarodna agencija za atomsku energiju), zabranjujući inspektorima pristup nuklearnim objektima bez odobrenja Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost.

22. jul — Abbas Araghchi, iranski zvaničnik, izjavio je da Teheran neće odustati od programa obogaćivanja urana, iako je obogaćivanje privremeno prekinuto zbog "ozbiljnih i teških" šteta.

12. avgust — Državni mediji izveštavaju da je iranska policija uhapsila do 21.000 ljudi u vezi sa sukobom.

22. avgust — Iran pristaje da nastavi pregovore o nuklearnom programu sa Ujedinjenim Kraljevstvom, Francuskom i Nemačkom, uprkos pretnji ponovnog uvođenja sankcija.

28. avgust — Tri evropske zemlje aktiviraju mehanizam za ponovnu primenu UN sankcija protiv Irana, što je prvi takav korak posle decenije.

1. novembar — Oman poziva obe strane da se vrate pregovaračkom stolu; Iran ponavlja da neće prestati sa obogaćivanjem urana.

7. novembar — Predsednik Trump kaže da je Iran zatražio ublažavanje sankcija i da je Vašington spreman na razgovore.

28. decembar — U Teheranu i drugim većim gradovima izbili su protesti zbog naglog pada vrednosti rijala i rasta cena.

8. januar 2026. — Internet je ugašen širom Irana nakon širenja antigovernmentalnih protesta; blokada je trajala više od dve nedelje.

13. januar — Predsednik Trump ohrabruje Irance da "nastave proteste" i poručuje da je "pomoć na putu", dok SAD pojačavaju svoju vojnu prisutnost u regionu.

6.–27. februar — Više rundi indirektnih nuklearnih razgovora održano je u Ženevi uz posredovanje Omana; medijatori govore o "značajnom napretku", ali i dalje preostaju velike razlike. Omanski ministar spoljnih poslova navodi da se Iran saglasio da smanji zalihe nuklearnog materijala na "najniži mogući nivo".

28. februar — Izrael i SAD lansiraju koordinisane udare na iranske ciljeve, uključujući objekte u i oko Teherana. Iran odgovara novim talasom vazdušnih i raketnih udara koji pogađaju nekoliko država regiona.

Posledice i međunarodni kontekst

Ova eskalacija dodatno komplikuje diplomatske napore za kontrolu iranskog nuklearnog programa i povratak pregovorima. Brojne zemlje i međunarodne organizacije pozvale su na smirenje i hitan povratak diplomatskom procesu kako bi se izbegla dalja šira destabilizacija regiona.