U potopljenom pećinskom sistemu na Jukatanu otkriven je prehistorični skelet za koji arheolozi veruju da je namerno položen pre oko 8.000 godina, dok je pećina bila suva. Nalaz, jedanaesti ovog tipa između Tuluma i Playa del Carmen, otkriven je na oko 8 m dubine posle plivanja kroz oko 200 m podvodnih prolaza. Analize, uključujući DNK, pomoći će u razumevanju migracija prvih stanovnika, dok meksičke vlasti planiraju da područje proglase nacionalno zaštićenim do 2026. godine.
Prehistorični skelet otkriven u potopljenoj pećini na Jukatanu — verovatno ritualna sahrana
In this handout photo provided by the National Institute of Anthropology and History, underwater archaeologist Octavio del Río takes photos of the remains of a prehistoric human skeleton discovered inside the flooded cave system in Actun, near Tulum, Mexico, Nov. 18, 2025. (Eugenio Acevez/National Institute of Anthropology and History via AP)(ASSOCIATED PRESS)
Arheolozi i ronioci otkrili su ostatke prehistoričnog skeleta duboko u podvodnom sistemu pećina duž karipske obale Meksika. Nalaz se nalazi u zoni koja je poplavljena krajem poslednjeg ledenog doba pre oko 8.000 godina, saopštio je ronilac-arheolog Octavio del Río, koji je sarađivao sa Instituto Nacional de Antropología e Historia (INAH).
Gde i kako je pronađen
Del Río je rekao da je skelet pronađen na oko 8 metara dubine (oko 26 stopa), nakon plivanja kroz podvodne prolaze u dužini od približno 200 metara (oko 656 stopa). Arheolozi su skelet izvukli krajem 2025. godine, a uzorci i nalazište se sada detaljno analiziraju.
Zašto se veruje da je reč o ritualu
Skelet je ležao na duni sedimenta u užem delu unutrašnje komore pećine, što, prema Del Ríu, ukazuje da telo nije dospelo tamo prirodnim putem, već da je namerno položeno — najverovatnije kao deo funerarnog rituala u vreme kada je pećina bila suva pre najmanje 8.000 godina. Danas su takve lokacije dostupne samo iskusnim roniocima sa specijalizovanom opremom.
Važnost za razumevanje ranih migracija
Luis Alberto Martos, direktor arheoloških studija pri INAH-u, ističe da ovakvi nalazi pomažu da se bolje razume kako su prve grupe ljudi stigle na Jukatan, koji je pre nekoliko milenijuma bio ravničarsko područje sa liticama, a ne današnja džungla i plaže. Analize DNK podržavaju sve izraženije dokaze o dolasku grupa iz Azije preko kopnenog mosta kroz današnji Beringov moreuz, iako postoje i indicije o drugim migracionim putevima, uključujući rute povezane sa Južnom Amerikom.
Pretnje i mere zaštite
Stotine milja podvodnih reka i pećinskih sistema ispod karipske obale bile su u poslednjim godinama izložene pritiscima zbog izgradnje projekta Maya Train, tokom mandata bivšeg predsednika Andrésa Manuela Lópeza Obradora. Radovi su obuhvatili seču šuma i postavljanje nosećih stubova koji su uticali na strukturu pećina. Del Río, jedan od oštrijih kritičara tog projekta, naveo je da meksičke vlasti sada rade na proglašenju čitavog regiona za nacionalno zaštićeno područje.
Meksičko ministarstvo životne sredine (SEMARNAT) potvrdilo je za Associated Press da je cilj postići taj status za 2026. godinu. Ekolozi i arheolozi upozoravaju da razvoj i zagađenje predstavljaju ozbiljnu pretnju krhkim podvodnim ekosistemima i arheološkim nalazima.
Kulturni značaj
INAH ističe da pećine ne predstavljaju samo prirodnu vrednost već i dragocenu kulturnu baštinu: predstavljaju "arheološke prozore" kroz koje se povremeno izbacuju i noviji nalazi — od ostataka oružja iz 19. veka do fajansnih predmeta i fosila. Istraživanja i dalje nastavljaju; ronioci i naučnici redovno otkrivaju nove ostatke, dok su opsežnija iskapanja i laboratorijske analize u toku.
„Sa obzirom na razdaljinu i dubinu... nije mogao biti tu ni u kom drugom trenutku osim kada je pećina bila suva, pre najmanje 8.000 godina“, rekao je Octavio del Río. „I posle tri decenije, svaki takav nalaz i dalje ubrza puls.“
Ovaj nalaz dodatno osvetljava preistoriju Jukatana i naglašava hitnu potrebu za kombinovanom zaštitom prirodne sredine i arheološkog nasleđa u tom delu Meksika.
Pomozite nam da budemo bolji.
