Kriza u i oko Irana je već izazvala poremećaje u snabdevanju naftom i LNG-om ka Aziji. Tankeri izbegavaju Sund Hormuz, tri broda su oštećena, a jedan mornar je poginuo; osiguravači su počeli da otkazuju war-risk pokriće, pa cene i troškovi transporta rastu. Japan, Indonezija i Indija razmatraju mere za obezbeđenje snabdevanja, uključujući alternativne dobavljače i moguće korišćenje rezervi.
Sukob u Iranu Ugrožava Snabdevanje Naftom i LNG Za Aziju — Cene i Transport Pod Pritiskom
FILE PHOTO: JX Nippon Oil & Energy Corp's Eneos brand logo on a tanker lorry in a train at a station nearby its refinery in Yokohama, Japan February 7, 2017. REUTERS/Kim Kyung-Hoon/File Photo
Širi sukob između Irana i saveznika SAD i Izraela već remeti tokove nafte i LNG ka Aziji, jer su brodovi zagušeni oko Sund Hormuza, a troškovi sirove nafte i transporta rastu, navode industrijski izvori i analitičari.
Zašto je to važno: Azija, najveći svetski potrošač nafte, dobija oko 60% svog snabdevanja iz regiona Bliskog istoka. Kroz Sund Hormuz prolazi približno 20% svetske proizvodnje nafte i značajan deo ukapljenog prirodnog gasa (LNG), pa svaki poremećaj tamo može brzo da udari na cene i dostupnost goriva.
U najnovijoj eskalaciji, napadi su u nedelju oštetili tri tankera i usmrtili jednog mornara. Kao posledica prvobitnih incidenata, oko 200 brodova bace sidro u Persijskom zalivu kako bi izbegli tranzit kroz Hormuz. Mnogi brodari sada izbegavaju rutu, a osiguravači su počeli da otkazuju war-risk pokriće, što dodatno podiže troškove i pritisak na iznajmljivanje tankera.
Citi (analitičari): "Iran zvanično nije zatvorio Sund Hormuz, ali izbegavanje rizika od strane šipera je realno. Prolazni volumeni su već opali, a plovila parkiraju van Hormuza."
Globalne cene nafte porasle su oko 9% u ponedeljak nakon što su ranije skočile i do 13%. Japan je prijavio da neki tankeri namenjeni toj zemlji čekaju u Persijskom zalivu kako bi izbegli prolaz kroz Hormuz. Trgovinska kuća Itochu potvrdila je "neki uticaj" na isporuke iz regiona i navela da će tražiti alternativne izvore, dok najveći japanski rafiner Eneos prati situaciju pre donošenja odluka o nabavci.
Potencijalne posledice za Aziju
Produženi prekid kroz Sund Hormuz mogao bi podići cene nafte još više i izazvati nestašice u Kini i Indiji — najvećem odnosno trećem svetskom uvozniku nafte. U takvom scenariju, zemlje bi mogle posegnuti za strateškim zalihama ili smanjiti preradu u rafinerijama. Međunarodna agencija za energetiku (IEA) zahteva od zemalja članica zalihe od najmanje 90 dana neto uvoza; Japan je rekao da za sada nema planova za hitno oslobađanje svojih rezervi.
Reakcije država i industrije
Indonezija (Pertamina) je pripremila mere za ublažavanje rizika i optimizaciju rada rafinerija kako bi osigurala snabdevanje gorivom i LPG-om. U Indiji su se rafineri i ministarstvo nafte sastali da razmotre opcije; neki proizvođači su već rekli da ne mogu dovesti brodove do utovara. Ako prekidi potraju 10–15 dana, indijski rafineri su spremni da razmotre uvoz ruske nafte, uz saglasnost vlasti.
LNG pritisak: Drastičan gubitak isporuka LNG-a iz Katara, Omana i UAE najviše bi pogodio zemlje poput Pakistana, Indije i Bangladeša. One bi morale da privuku terete iz drugih izvora ili da svedu potražnju prelaskom na druge izvore energije ili direktnim ograničenjima potrošnje. Kina i Japan su najveći uvoznici LNG-a; Japan, međutim, dobija veliki deo svog LNG-a iz Australije i drži otprilike tri nedelje zaliha za domaću potrošnju.
Situacija ostaje fluidna: dalji razvoj događaja u regionu, odluke osiguravača i spremnost brodara da koriste rizik-izložene rute vrlo brzo će odrediti koliko će dugo i koliko jaka biti ova energetska uznemirenost.
Pomozite nam da budemo bolji.
