Izraelski vazdušni udari prisilili su stotine stanovnika južnih predgrađa Bejruta i drugih delova Libana da beže ka planinama i na sever zemlje, dok su putevi bili zagušeni satima. Ministarstvo zdravlja izvestilo je o najmanje 31 poginulom i 149 povređenih. Napadi su predstavili odgovor na raketne udare Hezbolaha, koji je naveo da je delovao zbog tvrdnji o napadu na iranskog lidera — te tvrdnje nisu nezavisno potvrđene. Libanske vlasti otvorile su škole kao prihvatilišta, ali mnogi raseljeni i dalje ostaju bez dovoljno pomoći.
Izraelski udari primorali stotine Libanaca na beg — najmanje 31 poginuo, 149 ranjenih
Lebanese took flight at the latest strikes (Mahmoud ZAYYAT)(Mahmoud ZAYYAT/AFP/AFP)
Kada su izraelski vazdušni udari prekinuli noćnu tišinu, vlasnik bejrutskog kafića Hassan požurio je kući i odveo suprugu i malu ćerku u obližnje planine, bježeći iz južnih predgrađa glavnog grada.
Putevi su se brzo zagušili: vožnja koja je obično trajala desetak minuta odužila se na više od tri sata. "Izbili smo bez ičega, bez odeće i bez hrane za moju ćerku", rekao je Hassan, 30.
Libansko ministarstvo zdravlja saopštilo je da je u nizu udara izvedenih od ranih sati ponedeljka stradalo najmanje 31 lice, dok je najmanje 149 povređeno.
Izraelski udari, prema zvaničnim izjavama iz regiona, usledili su kao odgovor na raketne napade pokrenute od strane Hezbolaha. Hezbolah je rekao da je lansirao rakete kako bi "osvetio čistu krv" ajatolaha Alija Hamneija; u nekim izjavama pominjala se i tvrdnja o njegovoj smrti u američko-izraelskom napadu, ali takvi navodi nisu nezavisno potvrđeni.
Na obodima južnih predgrađa Bejruta AFP fotograf je zabeležio paralizujuće saobraćajne zastoje dok su ljudi odlazili kolima i na motorima, noseći šta su stigli — dušeke, ćebad i lične stvari. Za mnoge je ovo bilo bolno podsećanje na rat 2024. između Hezbolaha i Izraela, kada su izraelski udari izazvali masovno raseljavanje.
"Patnja i iscrpljenost"
Libanske vlasti otvorile su desetine školskih prihvatilišta u Bejrutu, na jugu i u planinskom regionu Mount Lebanon. Tokom poslednjeg većeg sukoba mreža državnih prihvatilišta pokazala se nedovoljnom, a raseljeni se i sada suočavaju sa ograničenom pomoći i logistikom.
U primorskom gradu Sidonu, koji vodi ka jugu Libana, stotine vozila putovale su na sever natovarene ličnim stvarima i dečjim torbama. "Na putu smo već sedam sati", rekao je jedan raseljeni stanovnik koji je želeo da ostane anoniman. "U ovoj zemlji živimo samo za patnju i iscrpljenost."
U jednoj školi preuređenoj u prihvatilište, Izdihar Yassine, koja je pobegla iz sela u provinciji Nabatieh, izjavila je: "Spavali smo i probudili se uz zvuk raketa... izašli smo baš onako kako smo bili. Imam rak. Danas sam trebala da dobijem terapiju u Nabatiehu i ne mogu da odem."
Izraelska vojska je uputila upozorenje raseljenima da se ne vraćaju kućama dok traju vazdušni napadi, navodeći da su napadi i dalje u toku.
Hassan se vratio u Bejrut samo da spakuje dokumenta i malo novca: "Vratio sam se da spakujem torbu i uzmem šta mogu, lične karte i malo novca. Niko ne zna šta nas očekuje niti kuda stvari idu."
str-lar-ris/phz — AFP
Pomozite nam da budemo bolji.
