Iranska "Osovina otpora" — savez koji je obuhvatao Bagdad, Damask, Bejrut i Sanu — znatno je oslabila nakon rata u Gazi i pojačane američko‑izraelske ofanzive. Analitičari ocenjuju da su Hezbolah, šiitske grupe u Iraku i Hutiji u Jemenu prinuđeni na defanzivu i pokušavaju da sačuvaju uticaj. Ishod sukoba, posebno sudbina Irana, mogao bi biti prelomnica za bezbednost i geopolitičke odnose u Zalivu.
Iranska "Osovina otpora" Na Rubu Kolapsa: Kako Američko‑izraelska Ofanziva Menja Region
Israel's weakening of Hezbollah, Hamas in Gaza, and the fall of Syria's Bashar al-Assad paved the way for the strikes on Iran (-)(-/AFP/AFP)
Iran je nekada tvrdio da kontroliše četiri arapske prestonice — Bagdad, Damask, Bejrut i Sanu — u savezu poznatom kao "Osovina otpora".
Međutim, ta mreža, koja je decenijama delovala kao regionalna protivteža Izraelu, znatno je oslabila nakon rata u Gazi i nove američko‑izraelske ofanzive, što po mišljenju analitičara ozbiljno menja ravnotežu snaga na Bliskom istoku.
Kako je došlo do slabljenja?
Analitičari ističu nekoliko ključnih faktora: slabljenje libanskog Hezbolaha posle sukoba 2024. godine, promene u Siriji koje su oslabila poziciju režima Bašara al‑Asada, kao i intenzivniji pritisak direktno usmeren prema iranskim interesima. "Osovina otpora je gotova", ocenio je istraživač Atlantic Councila Nicholas Blanford, citiran u izveštajima.
Reakcije članova osovine
Hezbolah je ušao u sukob ispaljivanjem raketa na Izrael, što je povuklo snažnu izraelsku reakciju — vazdušne udare po Libanu i kopnenu inciziju radi stvaranja tampon zone. Renad Mansour iz Chatham Housea navodi da mnoge Iranom podržane grupe, uključujući šiitske milicije u Iraku i Hutije u Jemenu, sada "pokušavaju da shvate kako da prežive".
"Neke grupe nemaju neophodne vojne kapacitete da nanesu značajniju štetu, a najistaknutije su u velikoj meri isprepletene s iračkom državom," kaže Mansour za AFP.
U Iraku su Iranom podržane milicije izvele seriju napada i pokušaja napada na prisustvo SAD, dok su Hutiji u Jemenu, po oceni stručnjaka, zasad u defanzivnoj poziciji i čekaju dalji razvoj situacije.
Posledice za zemlje Zaliva
Gulf države, koje su u poslednjim godinama ulagale u zbližavanje s Izraelom i u američku bezbednosnu zaštitu, već su osetile posledice napetosti — iranski projektili i dronovi pogodili su ciljeve u regionu, ali nijedna zalivska država nije direktno napala Teheran. Stratezi upozoravaju da dalja eskalacija može predstavljati prelomnicu za regionalnu bezbednost, savezništva i ekonomske planove.
Šta sledi?
Ishod sukoba i sudbina Iranske Islamske Republike biće ključni za dalji razvoj situacije. Iako su vojne pozicije oslabljene, političke, društvene i verske veze među članovima mreže nisu lako uništive i mogu obezbediti nastavak uticaja u drugim oblicima. Stručnjaci upozoravaju da će region verovatno ući u novu fazu prilagođavanja — vojnu, diplomatsku i ekonomsku.
Napomena: U tekstu su izostavljene neproverene tvrdnje koje su se pojavile u nekim izvorima; ovde su predstavljeni potvrđeni izveštaji i ocene priznatih analitičara.
Pomozite nam da budemo bolji.
