Španski naučnici otkrili su da šimpanze odgajane uz ljude brzo prepoznaju i izdvajaju kristale među običnim kamenčićima. Istraživanje pokazuje da su prozirnost, simetrija i sjaj najprivlačnija svojstva, a ponašanje sa nošenjem i skrivanjem može ukazivati na vrednovanje tih predmeta. Nalazi podržavaju mogućnost da je fascinacija kristalima duboko ukorenjena u evoluciji.
Šimpanze Obožavaju Kristale — Mogući Evolucioni Koren Naše Fascinacije
Crystals have been found along human remains in several archeological dig sites.
Studija španskih istraživača pokazuje da šimpanze odgajane uz ljude pokazuju snažnu i prirodnu radoznalost prema kristalima, razlikujući ih od običnih kamenčića i izdvajajući ih kao vredne predmete. Nalazi su objavljeni u časopisu Frontiers in Psychology i mogu pomoći da bolje razumemo zašto su ljudi kroz istoriju bili privučeni sjajnim, geometrijskim oblicima kristala.
Arheološki kontekst
Arheolozi su na nalazištima pronašli sjajne stene stare i do 780.000 godina, ali nije potpuno jasno da li su ih rani ljudi koristili kao alat, oružje ili nakit. Pošto se naš rod odvojio od linije šimpanzi pre otprilike 6–7 miliona godina, pitanje je da li privlačnost prema kristalima ima dublje evolucione korene.
Kako je eksperiment izveden
Istraživači u Španiji radili su sa dve grupe enkulturisanih (ljudski obogaćenih) šimpanzi: prva grupa — Manuela, Guillermo, Yvan, Yaki i Toti; druga — Gombe, Lulú, Pascual i Sandy. U prvom testu postavljen je veliki kristal pored običnog kamena slične veličine. Iako su oba predmeta privukla pažnju, šimpanze su brzo odbacile običan kamen i duže bavile kristalom: okrećući ga, naginjući i posmatrajući ga iz više uglova. Jedan od šimpanzi, Yvan, čak je uzeo kristal i odneo ga u spavaonicu.
U drugom testu negovatelji su prvu pokazali gomilu od 20 zaobljenih oblutaka, a zatim su u nju dodali uzorke kvarca, pirita i kalcita. Šimpanze su za nekoliko sekundi izdvojile kristale iz gomile i detaljno ih proučavale — često držeći kristale do visine očiju i gledajući kroz njih kako bi proverile prozirnost.
In experiment 2, Sandy separated three crystals from a pile of pebbles; on the right is a close-up view of the three separated crystals: quartz (right), pyrite (up), and calcite (bottom left).Image:García-Ruiz et al., 2026.
„Bili smo prijatno iznenađeni koliko je jaka i delovala je prirodno privlačnost šimpanzi prema kristalima“, rekao je Juan Manuel García-Ruiz iz Donostia International Physics Center. „To sugeriše da osetljivost prema ovakvim predmetima može imati duboke evolucione korene.“
Posmatrana ponašanja i zaključci
Šimpanze su često dugo ponovo ispitivale kristale — ponekad satima — i pokazale su preferenciju prema osobinama kao što su prozirnost, simetrija i sjaj. Neke su nosile kristale u ustima i skrivale ih, ponašanje koje istraživači tumače kao pokazatelj vrednosti tih predmeta za životinje. Kada su negovatelji pokušali da uzmu nazad kristale, morali su ih zameniti poslasticama poput jogurta i banana.
Istraživači upozoravaju da su ove životinje navikle na ljudski kontakt i na predmete koji se ne sreću u prirodi, pa bi slični testovi na divljim šimpanzama mogli pružiti dodatne uvide o tome koliko je ovo ponašanje prirodno, a koliko proizilazi iz kontakta s ljudima. Autori takođe predlažu da buduće studije uvaže osobine pojedinačnih jedinki (ličnosti), jer se interesovanja mogu razlikovati.
Šta ovo znači za ljudsku istoriju
Autori sugerišu da su prozirnost i ravne, pljosnate površine kristala mogle privući rane ljude zato što su se razlikovale od zaobljenih oblika prirodnog okruženja (oblaci, drveće, životinje). Budući da su kristali među prirodnim materijama jedini sa mnoštvom ravnih, geometrijskih plohi, naš mozak možda ima urođenu sklonost da obraća pažnju na takve forme.
Opšti zaključak tima glasi da fascinacija kristalima može imati duboke evolucione korene i da su ovi oblici verovatno bili u ljudskoj percepciji već najmanje šest miliona godina.
Pomozite nam da budemo bolji.
