CSIS procenjuje da su prve 100 sati rata SAD i Izraela protiv Irana koštale oko $3,7 mlrd (oko $891,4 mln dnevno), pri čemu je većina troškova neplanirana. Analiza navodi potrošnju od preko 2.000 komada municije i procenu od $3,1 mlrd za obnovu zaliha. Autori upozoravaju da će Pentagon verovatno tražiti dodatna sredstva, što može postati politički spor. Sukob je već doneo velike civilne gubitke u regionu.
CSIS: Rani Trošak Rata SAD i Izraela Protiv Irana — 3,7 mlrd $ U Prvih 100 Sati, Pentagon Će Verovatno Tražiti Dodatna Sredstva
A US B-2 bomber, like those used in the ongoing attacks in Iran, returns from a massive strike on Iranian nuclear sites last year [File: David Smith/AP]
Prema analizi think tanka Center for Strategic and International Studies (CSIS) sa sedištem u Vašingtonu, rane operacije koje vode SAD i Izrael protiv Irana procenjene su da su koštale oko $3,7 mlrd u prvih 100 sati sukoba — odnosno približno $891,4 mln dnevno — uglavnom zbog velike potrošnje municije.
Glavni nalazi
Istraživači Mark Cancian i Chris Park navode da je većina troškova — oko $3,5 mlrd — bila neplanirana u postojećim budžetima, dok je samo manji deo već bio predviđen. CSIS procenjuje da je u tom periodu potrošeno više od 2.000 komada različite municije, a obnova zaliha municije na sličan način ocenjena je na oko $3,1 mlrd, što bi dodatno povećalo dnevne troškove za oko $758,1 mln u scenariju pune obnove.
Metodologija
Autori su koristili javno dostupne procene Congressional Budget Office (CBO) o troškovima operacija i podrške po jedinici, prilagođene za inflaciju i realnu veličinu jedinica, uz dodatnih 10% za veći operativni tempo. S obzirom na ograničene zvanične detalje koje je objavilo Ministarstvo odbrane SAD, analize sadrže modelske pretpostavke i scenarije za troškove municije i operacija.
Budžetske i političke implikacije
Pošto su većina troškova nepredviđena, CSIS ističe da će Pentagon verovatno morati da zatraži dopunsko finansiranje. Autori upozoravaju da će zahtev za dodatnim sredstvima predstavljati politički izazov i mogla bi postati centralna tema za opoziciju ratu u Kongresu. Takođe navode da rast cena goriva i domaći problemi sa troškovima života i inflacijom mogu dodatno smanjiti javnu podršku sukobu.
„Neproračunati troškovi u ovom slučaju biće značajni“, kažu autori, napominjući da vazdušne kampanje obično usporavaju nakon početnog intenzivnog perioda, ali da ni takvo usporavanje neće u potpunosti eliminisati budžetske potrebe.
Izjave
CSIS citira izjavu Pentagonovog zvaničnika Petea Hegsetha da bombardovanje može da „dramatično poraste“ uz angažovanje više eskadrila lovaca, pojačanih odbrambenih kapaciteta i češćih talasa bombardera. Izveštaj napominje da će upravo takav porast operativnog intenziteta dodatno povećati troškove.
Ljudske žrtve i regionalni uticaj
Izveštaj takođe podseća na visok ljudski trošak sukoba: iranski Crveni polumesec prijavljuje više od 1.332 poginula u Iranu od početka bombardovanja, a UNICEF navodi da su najmanje 181 dete među žrtvama. U Libanu je broj poginulih usled izraelskih udara porastao na najmanje 123, dok su najavu o žrtvama prijavile i druge zemlje regiona: najmanje šest američkih vojnika, 11 smrtnih slučajeva u Izraelu i devet u državama Zaliva.
Zaključak
CSIS upozorava da će dalji tok sukoba imati značajne finansijske i političke posledice za administraciju koja bude tražila dodatna sredstva, kao i za domaću podršku sukobu. Troškovi municije i intenzitet vazdušnih operacija ostaju ključni faktori za buduće budžetske zahteve.
Pomozite nam da budemo bolji.
