U devet od 10 dana Tajvan nije detektovao kineske vojne avione u svom okruženju, što predstavlja oštar pad u odnosu na prošlu godinu. Od 28. februara zabeležena su samo dva aviona u jednom danu, naspram 86 iste periode prošle godine. Brodova je i dalje prosečno oko šest dnevno, dok su vazdušne aktivnosti pale oko 42% za prva dva meseca. Analitičari navode nekoliko mogućih objašnjenja, ali nijedno nije potvrđeno.
Neočekivani pad: kineski vojni letovi oko Tajvana drastično opali
A pair of Taiwanese air force F-16V fighter aircraft prepare for take off at Chiayi Air Base in January. Taiwan has not detected a single Chinese military aircraft around the island for nine of the past 10 days, leaving experts puzzling over the reasons for the dramatic reduction in sorties (I-Hwa Cheng)(I-Hwa Cheng/AFP/AFP)
Tajvan nije detektovao nijedan kineski vojni avion u blizini ostrva u devet od poslednjih deset dana, što predstavlja neuobičajen prekid u odnosu na uobičajene patrolne aktivnosti Pekinga. Od 28. februara, prema dnevnim podacima AFP-a zasnovanim na informacijama ministarstva odbrane, u jednom 24-časovnom periodu zabeležena su samo dva kineska aviona — naspram 86 u istom periodu prošle godine.
Šta se tačno dešava?
Podaci pokazuju značajan pad vazdušnih aktivnosti: u januaru i februaru ove godine broj kineskih letova oko Tajvana pao je oko 42% u poređenju sa istim periodom prošle godine. Istovremeno, prosečno je primetano oko šest kineskih ratnih brodova dnevno u proteklih deset dana, što je približno isto kao i prošle godine.
Mogući razlozi
- Dve sednice (godišnje političko zasedanje u Pekingu) koje su u toku i obično utiču na smanjenje vojnih operacija.
- Unutrašnje vojne „čišćenja“ i reorganizacije u kineskim oružanim snagama.
- Diplomatski manevri, uključujući planiranu posetu Donalda Trumpa Pekingu, koja bi mogla podstaći opreznije ponašanje.
- Međunarodni konflikti, poput sukoba na Bliskom istoku, koji odvlače pažnju i resurse.
- Mogućnost strategije obmane radi smanjenja podrške SAD ili drugih saveznika Tajvanu.
"Nisam očekivao da ću brinuti zbog prestanka operacija PLA oko Tajvana, ali nedostatak racionalnog objašnjenja je uznemirujući," napisao je Drew Thompson iz S. Rajaratnam School of International Studies.
Analitičari su podeljeni: dok neki smatraju da je reč o rutinskom i privremenom padu povezanom sa političkim zasedanjima u Kini, drugi upozoravaju da produženi prekid može imati dublje implikacije i da bi zahtevao dodatno praćenje. Ben Lewis iz PLATracker-a smatra da trenutni podaci predstavljaju "značajan poremećaj rutinskih aktivnosti", ali ne vidi jasne indikacije pripreme za veću vojnu akciju.
Političke i bezbednosne implikacije
Tajvanski predsednik Lai Ching-te predložio je dodatnih 40 milijardi dolara za odbranu u narednih osam godina, ali taj plan nailazi na otpor u opozicionom parlamentu. Zvaničnici u Tajpeju ističu da prividno smanjenje aktivnosti Pekinga može biti pokušaj da se oslabi podrška SAD i drugih partnera Tajvanu, te upozoravaju: "Ne smemo spustiti gard."
Zaključak je neizvestan — trenutno smanjenje dejstava je značajno, ali bez jedinstvenog objašnjenja. Posmatrači pozivaju na oprez i nastavak praćenja trenda kako bi se razumela njegova priroda i eventualne posledice po regionalnu stabilnost.
Pomozite nam da budemo bolji.
