Izrael: Nije izvesno da li će iranska vlast pasti uprkos smrti Hameneija

Izraelski zvaničnici u zatvorenim razgovorima priznaju da nema garancije da će ratna kampanja protiv Irana dovesti do pada klerikalne vlasti u Teheranu, navodi izvor iz izraelske vlade za Reuters. Iako su vazdušni udari pogodili ključne lidere, uključujući ajatolaha Alija Hameneija, nema jasnog znaka masovnog ustanka usred bombardovanja.

Izrael ne očekuje neposredan kolaps režima

Prema proceni izraelskih zvaničnika, Vašington zasad nije blizu da naloži prekid kampanje, uprkos izjavama američkog predsednika Donalda Trumpa da "rat može uskoro da se završi". Zvaničnik nije precizirao koji su faktori ključni za zaključak da pad režima nije izvestan, ali je istakao da postoje ograničenja u predviđanju unutrašnjih reakcija Irana pod pritiskom bombardovanja.

Na dan početka zajedničkih vazdušnih udara, premijer Benjamin Netanjahu izjavio je da će "naša zajednička akcija stvoriti uslove da hrabri iranski narod preuzme svoju sudbinu". Ipak, Netanjahu je naknadno rekao da je, iako Izrael želi da pomogne Irancima da se oslobode "jarma tiranije", konačna odluka na njima — što deluje kao priznanje da se masovni ustanak ne nazire.

An Iranian missile flies toward Israel, amid the U.S.-Israel conflict with Iran, as seen from Jerusalem, March 11, 2026. REUTERS/Jamal Awad

Jasni vojni ciljevi, nejasni politički rezultati

Izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Saar, na zatvorenom brifingu za strane diplomate, odbio je da navede vremenski okvir za vojnu kampanju, ali je rekao da sukob traje dok Izrael i SAD ne procene da su postignuti njihovi ciljevi. Saar je priznao da iranska vlada može preživeti rat, ali je izrazio uverenje da bi se mogla urušiti na duži rok.

Analitičari, poput Assafa Oriona, smatraju da je slabljenje iranske vojne sposobnosti opipljiv i merljiv cilj. "Stvaranje uslova za promenu režima je indirektno i zato teže izvodljivo; eventualni ustanak mogao bi da potraje mesecima ili godinama," rekao je Orion.

U strahu od protesta — scena u Teheranu

Iranske vlasti su pretnjama i represijom sprečile masovne proteste. Policijski šef Ahmadreza Radan upozorio je:

"Svako ko izađe na ulice na zahtev neprijatelja biće tretiran kao neprijatelj, ne kao protestant. Sve naše bezbednosne snage imaju prst na obaraču."

A woman holds an image of Iran's new supreme leader, Mojtaba Khamenei, alongside late Iranian Supreme Leader Ayatollah Ali Khamenei, during a funeral ceremony for the Iranian military commanders who were killed in strikes, amid the U.S.-Israeli conflict with Iran, in Tehran, Iran, March 11, 2026. Majid Asgaripour/WANA (West Asia News Agency) via REUTERS

Mnogi građani i dalje žele promenu režima, ali pod stalnim udarima i pretnjama mnogi se plaše da izađu na ulice. "Mrzim ovaj režim. Hoću da ode, ali pod bombardovanjem nema ulica na kojima bi se protestovalo", rekao je Ali (26) iz Teherana, tražeći anonimnost.

Posledice po infrastrukturu i ekonomiju

Vazdušni udari su pogodili aerodrome, luke, stambene zgrade i druge delove civilne infrastrukture, što će otežati pokušaje oporavka i dodatno pogoršati ionako otežanu ekonomsku situaciju usled oštrih sankcija. Stručnjaci i zvaničnici upozoravaju da bi rat mogao da produbi ekonomske probleme i podstakne dodatno nezadovoljstvo stanovništva kad se sukobi smire.

Šta dalje

Bez jasnog zajedničkog javnog saopštenja SAD i Izraela o dugoročnim političkim ciljevima ili uslovima za prekid rata, ostaje neizvesno da li će vojni pritisak dovesti do promena u iranskom političkom sistemu. Izvori iz Jerusalima i Vašingtona ukazuju da su kratkoročni ciljevi fokusirani na slabljenje vojnih kapaciteta, dok su političke posledice — i mogućnost građanskog ustanka — daleko neizvesnije.

Izvori: Izveštaji Reutersa iz Jerusalima i Dubaija (autori Rami Ayyub, Samia Nakhoul i Parisa Hafezi) uz dopunska izveštavanja iz Tel Aviva. Tekst je prilagođen radi jasnoće i sažetosti bez promene ključnih činjenica.