Premijerka Giorgia Meloni predlaže da se članovi upravnih tela italijanskog pravosuđa biraju žrebom kako bi se, kako tvrdi, oslabila moć unutrašnjih frakcija. Referendum je zakazan za 22. i 23. mart, a ankete blago favorizuju kampanju 'ne'. Reforma predviđa razdvajanje sudija i tužilaca, podelu CSM-a i novi disciplinski sud; ključna kontroverza je pitanje legitimnosti i mogućnost manipulacije žrebom.
Meloni Predlaže Žreb Za Članove Pravosudnih Saveta — Referendum Koji Menja Igru
Italy's Prime Minister Giorgia Meloni speaks during a session at Italy's Senate in Rome, Italy, March 11, 2026. REUTERS/Matteo Minnella
Rim, 11. marta — Premijerka Giorgia Meloni predlaže vraćanje prakse sorticije: izbor članova upravnih tela pravosuđa putem žreba, što bi, prema njenim tvrdnjama, trebalo da oslabi uticaj unutrašnjih frakcija i političko trgovanje u italijanskom pravosudnom sistemu.
Referendum o ovoj ustavnoj reformi zakazan je za 22. i 23. mart i postavio je Melonijevu vladu u sukob sa većinom sudija i tužilaca. Poslednja istraživanja javnog mnjenja daju blagu prednost kampanji 'ne', koju podržavaju glavne opozicione partije centar-leve orijentacije.
Tri stuba reforme
Vladin paket predloženih izmena sastoji se iz tri glavna stuba:
- Razdvajanje karijernih puteva sudija i javnih tužilaca, koji danas prolaze isti prijemni ispit i mogu da pređu u suprotnu ulogu.
- Podela Consiglio Superiore della Magistratura (CSM) na dva tela — jedan za sudije i jedan za tužioce.
- Uspostavljanje novog disciplinskog suda za postupanje u slučajevima odgovornosti i zloupotreba.
Prema predlogu, dve trećine mesta u novim CSM-ovima bile bi rezervisane za aktivne sudije i tužioce, dok bi jedna trećina bila za laik članove (profesori prava, advokati) koje predlaže parlament. Sve izabrane pozicije, uključujući i te predložene kandidate, na kraju bi bile popunjavane žrebom.
Italy's Prime Minister Giorgia Meloni speaks during a session at Italy's Senate in Rome, Italy, March 11, 2026. REUTERS/Matteo Minnella
Argumenti za i protiv
Meloni tvrdi da će sorticija onemogućiti dogovore između unutrašnjih klika i stvoriti sisteme u kojima izabrani članovi ne moraju 'da zahvaljuju nikome'. Kritičari, među kojima je i bivši potpredsednik CSM-a David Ermini, odgovaraju da legitimitet u institucijama koje čuvaju nezavisnost proizilazi iz namernog izbora predstavnika, a ne iz slučajnosti.
'Jedno je kažnjavati pojedince, drugo je ponižavati celo pravosuđe porukom da niste sposobni da birate sopstvene predstavnike', rekao je Ermini.
Proreformske izjave iz redova vlade, poput one Giusi Bartolozzi, šefice kabineta Ministarstva pravde, koja je pozvala birače da glasaju 'da' i opisala trenutno pravosuđe kao 'streljački vod', dodatno su zaoštrile raspravu.
Skandal koji je pokrenuo debatu
Slučaj Luca Palamare — bivšeg člana CSM-a čiji su prislušni zapisi iz 2019. razotkrili dogovaranja oko imenovanja — bio je okidač za reformu. Palamara je izbačen iz magistrature, ali u neobičnom obratu sada javno podržava 'da', tvrdeći da bi sorticija razorila mogućnost prethodnih preselekcija i frakcionalnih veza.
Protivnici strahuju da bi žreb mogao da dovede do izbora manje pripremljenih ili nedoraslih kandidata i da bi sistem i dalje mogao da bude manipulisan tako da ispada u korist istih elita. Istorijski primeri iz starog Rima i renesansne Firence pokazuju da su i loterijski sistemi bili predmet manipulacija i da privilegovane grupe često pronalaze načine da zadrže uticaj.
Šta sleduje
Ako reforma prođe, Italija bi uvela neobičan model izbora članova pravosudnih saveta u modernoj pravnoj praksi, sa neizvesnim efektima po nezavisnost i legitimnost sistema. Ako padne, Melonijeva gubi jedan od svojih ključnih ustavnih pokušaja promene pravosuđa, a pitanje reforme imenovanja i dalje ostaje centralna tema političkog spora u Italiji.
Pomozite nam da budemo bolji.
