Astronomi su pronašli dokaze da su dve planete sudarile oko zvezde Gaia20ehk, udaljene ~11.000 svetlosnih godina. Posmatranja su pokazala kratke padove vidljive svetlosti praćene snažnim porastom infracrvenog sjaja, što ukazuje na vreli oblak prašine i krhotina. Debris kruži na oko 93 miliona milja (~150 miliona km), blizu jedne astronomске jedinice, pa bi iz njega tokom miliona godina mogao da nastane egzomeseč. Rad je objavljen 11. marta u The Astrophysical Journal Letters i predstavlja retko zabeležen primer sudara planeta s implikacijama za astrobiologiju.
Potpuno ludo: Astronomi zabeležili sudar egzoplaneta oko zvezde Gaia20ehk
An illustration shows two planets colliding around the star Gaia20ehk. | Credit: Andy Tzanidakis
Astronomi su zabeležili jasne dokaze o nasilnom sudaru dve planete u udaljenom zvezdanom sistemu oko zvezde Gaia20ehk. Događaj su primetili nakon što je inače mirna zvezda počela da pokazuje neočekivane promene u sjaju, što je ukazalo na prisustvo velike količine prašine i krhotina koje prolaze između zvezde i posmatrača.
Kako su otkrili sudar
Zvezda Gaia20ehk, zvezda glavnog niza slična Suncu, nalazi se na oko 11.000 svetlosnih godina od nas. Njena svetlost je bila stabilna do oko 2016. godine, kada su istraživači uočili tri kratka pada osvetljenosti, a od oko 2021. sjaj je postao znatno haotičniji.
Anastasios Tzanidakis (University of Washington): „Sjaj te zvezde je bio uredan i ravan, ali od 2016. zabeležena su tri pada, a oko 2021. je sve postalo potpuno ludo. Zvezde poput našeg Sunca obično se tako ne ponašaju — morali smo da saznamo šta se dešava.“
Vidljiva svetlost protiv infracrvene
Detaljna posmatranja su pokazala da su oscilacije svetla posledica materije koja prolazi pred zvezdom, a ne promena u samoj zvezdi. Ključni trag je došao iz infracrvenih posmatranja: dok je vidljiva svetlost opadala, infracrveni sjaj je naglo rastao. To sugeriše da je oblak materijala vrlo vruć — dovoljno da sjaji u infracrvenom spektru — što odgovara scenariju sudara dve planete koji oslobađa veliku količinu toplote i prašine.
The location of Gaia20ehk, host to the wreckage of two colliding planets. | Credit: NASA/NSF NOIRLab
Tzanidakis objašnjava da su planete mogle da imaju seriju plitkih, „grebenastih" sudara pre velikog, katastrofalnog udarca koji je proizveo obilnu količinu vruće prašine i krhotina.
Sličnosti sa formiranjem Meseca
Postoje indikacije da je ovaj sudar sličan hipotezi o udaru koji je pre oko 4,5 milijardi godina doveo do formiranja Zemljinog Meseca. Oblačić debris-a koji trenutno zaklanja Gaia20ehk kruži na udaljenosti od oko 93 miliona milja (~150 miliona kilometara), što je približno jedna astronomaska jedinica (udaljenost Zemlja–Sunce). Kada se taj materijal ohladi i sabije tokom miliona godina, moguće je da će iz njega nastati egzomeseč.
Zašto je posmatranje važno
Takva posmatranja su izuzetno retka: potrebno je mnogo podataka i pomalo sreće da se zabeleže događaji koji se razvijaju tokom godina. Prikupljanje više primera sličnih sudara pomoći će naučnicima da procene koliko su retke okolnosti koje su dovele do formiranja Meseca — pitanje od značaja za astrobiologiju, jer Mesec verovatno ima važnu ulogu u stabilnosti klime, plimama i drugim faktorima koji su pogodovali nastanku života na Zemlji.
James Davenport (University of Washington): „Rad koji koristi decenije podataka otkriva fenomene koji se odvijaju polako — priče koje traju i po deceniju. Malo istraživača traži ovakve signale, pa su moguća brojna otkrića.“
Istraživanje tima objavljeno je 11. marta u časopisu The Astrophysical Journal Letters. Iako kompletno formiranje egzomeseča može potrajati milionske vremenske razmake, zabeleženi podaci predstavljaju retku i dragocenu priliku da direktno proučimo proces koji je možda bio presudan za nastanak sličnih sistema.
Pomozite nam da budemo bolji.
