Objašnjenje: Zašto Huti iz Jemena još nisu ušli u rat uprkos sposobnostima i pretnjama

Riyadh — Iako su šiitski saveznici Irana iz Libana i Iraka već uključeni u sukobe koji su eskalirali posle udara na Iran, Huti iz Jemena, grupa dobro naoružana raketama i dronovima i sposobna da ugrozi pomorski saobraćaj oko Arapskog poluostrva, zasad se nisu formalno uključili u rat. Analiziramo razloge njihove uzdržanosti, istoriju grupe i moguće scenarije.

Ko su Huti?

Huti su političko-vojni i verski pokret sa uporištem na severu Jemena, na čijem je čelu porodica Al-Houthi. Pripadnici su zaydijske struje šiitskog islama, a tokom poslednje decenije značajno su proširili uticaj koristeći period političke nestabilnosti posle protesta 2011. godine.

Iskoristivši unutrašnju krizu, zauzeli su glavni grad Sanu 2014. godine. Godine 2015. pokrenuta je vojna intervencija koju je predvodila Saudijska Arabija u pokušaju da ih svrgne. Tokom sukoba Huti su razvili ozbiljne sposobnosti u oblasti bespilotnih letelica i balističkih/krstarećih projektila, koje su koristili protiv naftne i druge ključne infrastrukture u Saudijskoj Arabiji i UAE.

Nakon godina rata i teške humanitarne krize, Ujedinjene nacije su 2022. posredovale u prekidu vatre koji je od tada uglavnom održan.

Napadi u Crvenom moru

Nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. i izbijanja izraelske kampanje u Gazi, Huti su započeli napade na međunarodne brodove u Crvenom moru, ističući da deluju iz solidarnosti sa Palestincima. Takođe su ispaljivali dronove i rakete ka Izraelu, što je dovelo do izraelskih vazdušnih udara na hutijske ciljeve, a SAD su izvele udare na položaje Hutija.

Prema dostupnim izveštajima, napadi su prestali nakon američki posredovanog prekida vatre između Izraela i Hamasa u oktobru 2023. godine.

Zašto još nisu ušli u rat?

"Naši prsti su na obaraču"
Vođa Hutija Abdul Malik Al-Houthi rekao je 5. marta da je grupa spremna da deluje „u svakom trenutku“ ukoliko to bude bilo potrebno.

Ipak, uprkos takvim izjavama, Huti nisu objavili formalno učešće u širem ratu, za razliku od Hezbolaha u Libanu i nekih iračkih grupa koje su otvoreno stale na stranu Irana. Postoji nekoliko razloga za njihovu uzdržanost:

• Primarno domaći interesi: Stručnjaci ističu da ih u velikoj meri pokreću unutrašnji politički i bezbednosni ciljevi u Jemenu, pa spoljnopolitičke akcije vagaju prema efektima kod kuće.
• Religijska i politička autonomija: Huti pripadaju zaydijskoj tradiciji i ne priznaju autoritet iranskog vrhovnog vođe na isti način kao Hezbolah; veza sa Iranom je politička i strateška, ali ne nužno potpuna lojalnost.
• Rizik od snažnog protivudara: Uključivanje u rat bi verovatno izazvalo intenzivne udare SAD, Izraela i potencijalno Saudijske Arabije, što bi dodatno pogoršalo humanitarnu i ekonomsku situaciju u Jemenu.
• Operativna taktika: Moguće je da Huti namerno štede kapacitete za moment koji bi im omogućio maksimalan efikasni uticaj, naročito ako bi zatvaranje Hormuškog moreuza ili drugi strateški pomaci promenili regionalnu dinamiku.

Šta bi mogli da urade?

Procene se razlikuju: neki diplomate veruju da su već izveli ograničene napade u regionu (tvrdnje koje Reuters nije mogao da potvrdi), dok drugi smatraju da bi mogli da sačekaju koordinisani trenutak sa Iranom kako bi pojačali pritisak. Druga opcija je da ostanu po strani kako bi izbegli razornu odmazdu i dalju destabilizaciju Jemena.

Zaključak: Huti predstavljaju značajnu regionalnu silu sa sposobnostima da utiču na pomorski saobraćaj i energetsku bezbednost, ali njihova odluka o ulasku u širi sukob zavisi od kombinacije unutrašnjih prioriteta, odnosa sa Iranom i procene rizika od međunarodnog protivudara.

Izveštavanje: Timour Azhari; uređivanje: Aidan Lewis.