Dvonedeljni sukob između Irana i koalicije u kojoj su SAD i Izrael doveo je do globalne krize na tržištu nafte: cene sirove nafte porasle su za više od 40%. Iran je zapretio da će uništiti naftne objekte povezane sa američkim kompanijama ukoliko SAD pogode iranske instalacije na Kharg ostrvu. Prema zvaničnim, delimično nepotvrđenim izvorima, više od 1.200 ljudi je poginulo u Iranu, a UN procenjuje do 3,2 miliona interno raseljenih.
Kriza na Bliskom istoku: Iran preti uništenjem naftnih objekata povezanih sa SAD, cene nafte skaču preko 40%
Iran's Kharg Island, which hosts the country’s main crude export terminal and is responsible for the overwhelming majority of its oil shipments to the world, about 30 kilometres south of the mainland (-)(-/EUROPEAN SPACE AGENCY/AFP)
Iran je u subotu zapretio da će naftne objekte i infrastrukturu povezana sa američkim kompanijama pretvoriti u „gomilu pepela“ ukoliko Sjedinjene Države pogode iranske naftne instalacije na ostrvu Kharg. Pretnje dolaze u trenutku kada se dvonedeljni sukob širih razmera preliva na svetska tržišta energenata i dovodi do oštrog rasta cena nafte.
Vojne pretnje i političke izjave
Iranske oružane snage izdale su saopštenje posle objave američkog predsednika Donalda Trumpa da bi mogao da odluči da „izbriše“ najbolji izvozni centar na ostrvu Kharg. Trump je, međutim, naveo da je zasad odustao od napada na naftnu infrastrukturu, uz upozorenje da će vratiti odluku ukoliko bude ugrožen slobodan i bezbedan prolaz kroz Hormuški moreuz.
"Ukoliko Iran, ili bilo ko drugi, ometa slobodan i bezbedan prolaz brodova kroz Hormuški moreuz, odmah ću preispitati ovu odluku," napisao je Trump u objavi.
Uticaj na tržište nafte
Saobraćaj kroz Hormuški moreuz, kroz koji obično prolazi oko petina svetske trgovine naftom, znatno je poremećen zbog pretnji i napada na tankerima. Uslovi na tržištu doveli su do rasta cena sirove nafte za više od 40% od početka sukoba, što ima globalne ekonomske posledice.
Žrtve i raseljavanje
Prema podacima iranskog Ministarstva zdravlja (koje nisu nezavisno verifikovane), više od 1.200 ljudi je stradalo u Iranu od početka sukoba. UN-ova agencija za izbeglice procenjuje da je do 3,2 miliona ljudi interno raseljeno unutar Irana. Te brojke su alarmantne i ukazuju na široke humanitarne posledice sukoba.
Regionalna eskalacija i međunarodni odgovori
Napadi i odmazde proširili su se po Zalivu, Libanu i Iraku. Iran je izveo raketne i dron-napade usmerene na najmanje deset država, dok su SAD i Izrael izvestili o brojnim napadima na iranske ciljeve. Pentagon i izraelske zvanične izjave navode različite brojke pogodaka i žrtava, a mnogi podaci još uvek nisu nezavisno potvrđeni.
SAD su najavile da će uskoro početi da eskortuju tankere kroz Hormuški moreuz, a američka pojačanja u region su, prema izveštajima, uključila i amfibijski brod USS Tripoli sa oko 2.500 marinaca.
Dezinformacije i neproverene tvrdnje
Tokom konflikta pojavile su se i kontradiktorne i netačne informacije u medijskim izveštajima. Napomenu da su tvrdnje o smrti vrhovnog vođe Irana, kao i o imenovanju njegovog sina za novog lidera, nisu potvrđene i protivreče dostupnim, verifikovanim izvorima. Važno je razlikovati zvanične izveštaje od nepotvrđenih tvrdnji i pratiti potvrđene izvore.
Humanitarna zabrinutost
Organizacije za ljudska prava i humanitarne organizacije upozoravaju na eskalaciju krize, prekid komunikacija i ograničen pristup pomoći zbog blokade interneta i bezbednosnih uslova. Potrebna je međunarodna koordinacija kako bi se sprečio dalje rast broja civilnih žrtava i olakšalo raseljavanje pogođenih civila.
Napomena: Sve brojke i tvrdnje o udarima i žrtvama u ovom tekstu potiču iz zvaničnih izjava različitih strana i medijskih izveštaja i nisu uvek nezavisno verifikovane. Čitaocima se preporučuje da prate ažurirane izveštaje pouzdanih međunarodnih organizacija i relevantnih državnih institucija.
Pomozite nam da budemo bolji.
