Studija objavljena 12. marta u Science dokumentuje da je crveni majmunov cvet u Oregonu i Kaliforniji evoluirao dovoljno brzo da se oporavi od ekstremne suše koja je počela 2012. godine. Istraživači su pratili populacije od 2010. i koristili prikupljene uzorke kao vremensku kapsulu za analizu genetskih promena. Nalaz predstavlja prvi jasan primer "evolucionog spašavanja" u prirodnim populacijama i naglašava važnost genetske raznolikosti, uz upozorenje da se rezultati ne mogu automatski primeniti na sve vrste.
Crveni majmunov cvet pobedio sušu: Prvi dokaz "evolucionog spašavanja" u prirodi
A scarlet monkeyflower plant in its natural habitat in California.
Studija objavljena 12. marta u časopisu Science pokazuje da je crveni majmunov cvet (scarlet monkeyflower) u delovima Oregona i Kalifornije evoluirao dovoljno brzo da preživi ekstremnu sušu koja je počela 2012. godine. Istraživači su pratili populacije od 2010. i iskoristili uzorke listova i semena prikupljene pre suše kako bi uporedili promene pre, tokom i posle perioda suše.
Kako su naučnici došli do dokaza
Tim pod vodstvom Amy Angert i Daniela Anstetta redovno je uzimao uzorke i beležio brojnost populacija. Kada je počela suša, neke populacije su se smanjile ili lokalno iščezle, dok su druge uspele da se oporave. Zbog prethodnih uzoraka iz prirode, istraživači su mogli da analiziraju genetske promene koje su se dogodile tokom i nakon suše.
Glavni nalazi
Istraživanje je dokumentovalo tri ključna elementa: pad populacija usled suše, genetske promene širom genoma koje su ukazivale na adaptaciju i kasniji oporavak onih populacija koje su imale odgovarajuću genetsku varijaciju. Autori ovo opisuju kao primer "evolucionog spašavanja" — situacije kada genetska adaptacija omogući populacijama da izbegnu izumiranje pod jakim ekološkim pritiskom.
"Ovo je prvi put u prirodi da vidimo populacije koje su evoluirale dovoljno brzo da se oporave od ekstremne suše," kaže Amy Angert, profesorka botanike i zoologije na University of British Columbia.
Šta to znači za očuvanje prirode
Rezultati pokazuju da genetska raznolikost može biti ključna za sposobnost vrsta da se brzo prilagode naglim promenama klimatskih uslova. To potvrđuje važnost očuvanja genetskog materijala i populacione raznolikosti kao dela strategija za očuvanje biodiverziteta. Ipak, autori upozoravaju da se ovaj zaključak ne može univerzalno primeniti na sve vrste — mnoge vrste nemaju dovoljnu genetsku varijaciju ili brzo razmnožavanje koje omogućava brzo evoluiranje.
Zaključak
Studija crvenog majmunovog cveta pruža retki, ali važan primer da neke divlje biljke mogu evoluirati dovoljno brzo da izbegnu lokalno izumiranje u uslovima ekstremne suše. Otkriće poziva na balansiran optimizam: evolucija može pomoći nekim vrstama, ali očuvanje i dalje igra ključnu ulogu u zaštiti biodiverziteta suočenog sa klimatskim promenama.
Izvor: Studium objavljeno u Science (12. mart). Autori studije: Amy Angert, Daniel Anstett i saradnici. Prvobitni članak je izvestio USA TODAY.
Pomozite nam da budemo bolji.
