U Hrvatskoj je ponovo izbio spor između predsednika Zorana Milanovića i premijerskog tima oko Milanovićeve tvrdnje da Srbija poseduje kineske balističke rakete na MiG-ovima, nazvane "zagrepcankama", i njegove primedbe da Hrvatska nema interes da napadne Srbiju. Ministarstvo odbrane, na čelu sa Ivanom Anušićem, osudilo je objavljivanje podataka o broju pripadnika kao neodgovorno, dok je Pantovčak podsetio da su relevantne cifre javno objavljene u Godišnjem izveštaju o odbrani za 2024. (str. 23–24). Konflikt otvara pitanja o transparentnosti, bezbednosti i odlukama o vojnim nabavkama.
Ponovo Zategnuti Odnosi U Hrvatskoj: 'Zagrepcanke', Optužbe Za Izdaju I Javne Brojke Vojske
Getty © Photo by Georgian Presidency/Anadolu via Getty Images
Sukob između predsednika Hrvatske Zorana Milanovića i tima premijera Andreja Plenkovića ponovo je eskalirao nakon Milanovićeve objave o tvrdnji da Srbija raspolaže kineskim balističkim raketama montiranim na ruskim MiG-ovima, koje su u medijima i na društvenim mrežama nazvane "zagrepcankama". Milanović je tom prilikom rekao da Hrvatska "nema nikakav interes da napada Srbiju" i naveo podatak da Zagreb raspolaže sa oko 17.000 vojnika.
Pobuna Ministarstva Odbrane
Ministarstvo odbrane, na čijem je čelu Ivan Anušić, oštro je reagovalo tvrdeći da objavljivanje podatka o broju pripadnika oružanih snaga predstavlja neodgovorno razotkrivanje i da je, kako su mediji preneli, reč o "izdaji". U saopštenju su istakli da su slični podaci o brojnom stanju javno dostupni u Godišnjem izveštaju o odbrani za 2024. godinu.
Milanovićeva reakcija i argumenti
Milanović je odgovorio pitanjem kome bi koristilo poznavanje ukupnog broja vojnika i optužio ministra Anušića da je, kako tvrdi, mesecima skrivao od premijera informaciju o postojanju određene vrste naoružanja u Srbiji. Predsednik je sugerisao da takva saznanja utiču na odluke o nabavkama — i kritikovao izbor vojne opreme: "Umesto protivraketnih sistema mi kupujemo tenkove, kao pravi krkani", rekao je Milanović.
Iz Pantovčaka su podsetili da Godišnji izveštaj, pripremljen i potpisan od strane Ministarstva odbrane, na stranama 23–24 navodi tačan broj: 15.558 osoba ukupno — 13.814 vojnika (od toga 1.989 žena) i 1.744 državna službenika i nameštenika (od toga 899 žena).
Širi kontekst i implikacije
Ovaj incident oslikava dublji politički sukob između predsednika i vlade koji se povremeno pojačava oko teme bezbednosti i transparentnosti. Dok jedna strana ukazuje na javnu dostupnost podataka, druga upozorava na mogućnost da takve informacije, kad ih daje visoka državna funkcija, stvore bezbednosne i političke posledice. Rasprava takođe otvara pitanje kako Hrvatska planira i usklađuje vojne nabavke u svetlu novih bezbednosnih procena.
Izveštaj Ministarstva odbrane ostaje javno dostupan, a sporna razlika između cifre od oko 17.000 koju je pomenuo predsednik i zvaničnih 15.558 iz izveštaja predstavlja jedan od glavnih sukobnih elemenata u ovoj polemici.
Pomozite nam da budemo bolji.
