Meštani Černigiva okupljaju se uz puteve da emotivno dočekaju oslobođene ukrajinske ratne zarobljenike koji se vraćaju kućama nakon razmena sa Rusijom. Tradicija dočeka prerasla je u organizovanu mrežu koju podržavaju lokalne grupe na društvenim mrežama. Od početka invazije vraćeno je više od 8.000 zarobljenika i predato preko 17.000 tela poginulih; poslednja velika razmena bila je 500 za 500 u martu. Meštani poručuju da će čekati svaki autobus sve dok traju razmene.
„Čekaćemo Svakog“: Suze i Ovacije Dok Černigiv Dočekuje Oslobođene Ukrajinske Zarobljenike
Prisoner swaps are one of the only areas of cooperation between Moscow and Kyiv (Tetiana DZHAFAROVA)(Tetiana DZHAFAROVA/AFP/AFP)
Larysa Gladka bila je među stotinama meštana koji su stajali uz put prema severnoj granici, mašući ukrajinskim zastavama i napeto gledali ka horizontu očekujući konvoj. Njena rodna oblast Černigiv, dugo pod ruskom okupacijom nakon početka invazije 2022. godine, sada je otvorila put kućama oslobođenim ukrajinskim ratnim zarobljenicima.
Pedesetogodišnja Gladka, kojoj je suprug poginuo u borbama, a sin služi u vojsci, zauzela je mesto na brdu sa pogledom na put kako bi među prvima pozdravila autobuse i vozila puna povratnika.
Posle napetog iščekivanja, kolona je uočena: zavijale su sirene, trubile su sirene autobusa, a kroz prozore su virila iznemogla lica oslobođenih zarobljenika — obrijanih glava i vidnih povreda. Meštani su mahali, plakali i držali velike zastave, izazivajući snažne emocije.
Tradicionalni doček kao znak zahvalnosti
Razmene zarobljenika i predaja tela poginulih vojnika jedna su od retkih tačaka saradnje između Moskve i Kijeva. Od februara 2022. Kijev navodi da je vraćeno više od 8.000 ratnih zarobljenika i da su predati ostaci više od 17.000 poginulih vojnika.
Prvobitno mala grupa od pet-šest ljudi prerasla je u razgranatu mrežu: lokalne zajednice duž puteva od granice sa Belorusijom prate dolazak konvoja, a posebne grupe na društvenim mrežama šire obaveštenja i pozivaju sledeći grad da se spremi za doček.
"To je znak zahvalnosti, da zahvalimo momcima što nas štite i da znaju da ih čekamo", rekla je Anna Kondratenko, zaposlena u lokalnom seoskom savetu. "Nije naša obaveza, već naša dužnost."
Teške priče i neizvesna budućnost razmena
Mnogi oslobođeni vojnici izveštavaju o lošem postupanju i torturi u zatočeništvu, često im je rečeno da ih kod kuće niko ne čeka. Za mnoge povratak je emotivan i bolno važan, opisan čak i kao "drugi rođendan".
Najnovija velika razmena — 500 Ukrajinaca za 500 ruskih vojnika — obavljena je tokom dva dana u martu, uz američko posredovanje. Ipak, pregovori koji su to omogućili sada su pogođeni razbijanjem diplomatskog konteksta usled sukoba na Bliskom istoku, pa je termin sledeće razmene neizvestan.
Bogdan Okhrimenko iz Koordinacionog štaba za postupanje sa ratnim zarobljenicima kaže da organizacija neprestano radi na novim dogovorima i da su spremni da sprovedu sledeće razmene čim postignu sporazume.
Obećanje meštana
Sa stotinama hiljada raseljenih i velikim brojem žrtava na obe strane, meštani Černigiva poručuju da će ostati na drumima sve dok autobusi budu pristizali.
"Dok ne bude kraja — dok se svi ne razmene. Čekaćemo svakog. Čekaćemo sve naše momke," rekla je Kondratenko. Anatolij Devitski dodao je direktnije: "Dok se ne iznesu svi poslednji Ruski i ne dođe mir."
Napomena: Svi citati i podaci zasnovani su na izveštaju AFP-a o nedavnim razmenama zarobljenika i pratećim svedočenjima iz Černigiva.
Pomozite nam da budemo bolji.
