Gabbard: Obaveštajna zajednica nije našla dokaze da je Iran obnavljao obogaćivanje pre rata

Vašington, DC — Tulsi Gabbard, direktorica Nacionalne obaveštajne uprave SAD (DNI), izjavila je da je američka obaveštajna zajednica procenila da Iran nije pokušavao da obnovi kapacitete za nuklearno obogaćivanje nakon američkih i izraelskih udara iz juna 2025. godine.

U pismenom svedočenju pred Senatskim odborom za obaveštajne poslove Gabbard navodi da je, „kao rezultat Operacije Midnight Hammer, nuklearni program obogaćivanja Irana bio uništen“ i da „od tada nije bilo pokušaja da se ponovo izgradi kapacitet za obogaćivanje“. Taj deo pismenog svedočenja je dostavljen članovima odbora, ali nije pročitan tokom javnog saslušanja zbog, kako je Gabbard navela, ograničenog vremena.

Reakcije i kontroverze

Senator Mark Warner kritikovao je izostavljanje ključnog dela svedočenja tokom javne rasprave: „Izabrali ste da izostavite delove koji protivreče Trumpu“, rekao je Warner. Kritike su usledile jer administracija predsednika Donalda Trumpa koristila tvrdnje o iranskim nuklearnim aktivnostima među obrazloženjima za pridruživanje ratu protiv Irana.

Stavovi administracije i nezavisnih izvora

Bela kuća i najviši zvaničnici Trumpove administracije tvrdili su da su junski udari „uništili“ iranske nuklearne kapacitete i da je Iran predstavljao neposrednu pretnju. Sa druge strane, nezavisni nadzornici, pregovarači i stručnjaci navode da Teheran već dugo negira da teži nuklearnom oružju i da, čak i ako napreduje u određenim oblastima, ne predstavlja kratkoročni ili srednjoročni direktan rizik po SAD.

Ministar spoljnih poslova Omana, koji je posredovao u pregovorima između SAD i Irana, osporio je tvrdnje administracije da pregovori nisu donosili napredak. Takođe, britanski nacionalni savetnik za bezbednost Jonathan Powell koliko je izveštavano procenio je da iranski stav nije opravdavao trenutnu žurbu ka ratu.

Vojni kapacitet i pravna dimenzija

Administracija je takođe navela iranske balističke sposobnosti, pretnju po Izrael i američke snage na Bliskom istoku, kao i istoriju iranskog ponašanja od revolucije 1979. godine, među razlozima za vojnu akciju. Pojam „neposredne pretnje“ ima ključni značaj za zakonitost takvih napada prema međunarodnom pravu, kao i za američko domaće pravo prema kojem predsednik može angažovati oružane snage u slučaju neposredne samoodbrane dok samo Kongres može formalno proglasiti rat ili ovlastiti produžene vojne kampanje.

Procene stručnjaka i stanje Irana

Stručnjaci ocenjuju da su iranski kapaciteti značajno degradirani, ali da država i dalje poseduje mogućnosti da nanese štetu u regionu i da zadržava uticaj nad Hormuškim moreuzom. Gabbard je ocenila da je režim „izgleda netaknut, ali uglavnom oslabljen Operacijom Epic Fury“, dok je upozorila da Iranu i njegovim proxy snagama i dalje ostaje sposobnost da napadaju interese SAD i saveznika.

Unutrašnje reakcije u administraciji

Dan nakon Gabbardinog svedočenja, Joe Kent, direktor Nacionalnog centra za kontra-terorizam, podneo je ostavku u znak protesta protiv odluke o ratu, navodeći da Iran „nije predstavljao neposrednu pretnju“. Kent je prvo istaknuto odstupanje iz redova administracije povodom sukoba.

Gabbardina pozicija

Iako je ranije bila poznata po protivljenju dugotrajnim vojnim angažmanima na Bliskom istoku, Gabbard je u javnim objavama branila predsednikovu procenu o pretnji i ulogu svoje agencije kao izvora informacija za donošenje odluka. Navela je da je predsednik, nakon pregleda dostupnih obaveštajnih podataka, zaključio da je iranski režim predstavljao neposrednu pretnju i preduzeo akciju.

Napomena: Članak sumira pismeno i javno svedočenje, reakcije zvaničnika i nezavisnih procena; ne predstavlja novo obaveštajno otkriće već izveštavanje o izjavama i političkim posledicama.