Referendum u Italiji 22. i 23. marta odlučuje o razdvajanju karijera sudija i tužilaca i podeli Visokog saveta sudstva na dva tela čiji bi članovi bili birani žrebom. Iako tehničko pitanje, glasanje je postalo ključni politički duel — pobeda bi ojačala poziciju premijerke Meloni, dok bi poraz mogao da osnaži centrolevu opoziciju. Ankete su pre zabrane objavljivanja rezultata pokazivale izjednačenost, a većina birača verovatno će glasati po partijskim preferencama.
Referendum u Italiji testira Meloni — pobeda jača vladu, poraz može ujediniti opoziciju
Demonstrators march with flags and banners during a protest supporting the "No" campaign ahead of Italy’s March 22–23 referendum on judicial reform and criticising the government of Prime Minister Giorgia Meloni’s foreign policies, in Rome, Italy, March 14, 2026. REUTERS/Francesco Fotia
RIM, 19. mart (Reuters) - Predstojeći referendum o reformi pravosuđa u Italiji, zakazan za 22. i 23. mart, mogao bi da presudi političku snagu premijerke Giorgie Meloni i da da novi zamah fragmentisanoj opoziciji pred opšte izbore.
Šta se glasa
Građani će odlučivati o predlogu da se karijere sudija i javnih tužilaca razdvoje i da se Visoki savet sudstva (Consiglio Superiore della Magistratura, CSM) podeli na dva samostalna tela. Predlog predviđa da se članovi novih tela biraju žrebom, umesto sadašnjeg sistema izbora. Za validnost glasanja nije potreban prag izlaznosti.
Politički kontekst
Iako je pitanje pravosudne uprave tehničke prirode, referendum se pretvorio u suštinski politički obračun između vlade, koja poziva na "Da", i opozicije, koja podržava "Ne". Kampanja je bila oštra i često obesmišljena neutemeljenim tvrdnjama sa obe strane, pa analitičari smatraju da će većina birača glasati prema partijskim preferencama, a ne detaljima reforme.
"Samo mali broj Italijana dobro poznaje temu. Mnogi će se opredeliti prema liderima stranaka koji sada pokušavaju da mobilizuju svoje birače", rekao je Fabrizio Masia iz agencije EMG.
Mogući ishodi
Ankete pre dvonedeljnog perioda zabrane objavljivanja rezultata pokazivale su izjednačenost zala, uz rast podrške protivnicima reforme i procene da deo desničarskih pristalica može ostati kod kuće iz apatije. Meloni je javno isključila mogućnost podnošenja ostavke u slučaju poraza — potez koji tumači kao pokušaj da obeshrabri masovni odziv opozicije.
Koalicija na vlasti, koju čine Fratelli d'Italia (Brothers of Italy), Liga i Forza Italia, i dalje ima više podrške od fragmentisane levice. Ipak, pobeda za "Ne" mogla bi da ubrza pokušaje formiranja stabilnije centroleve koalicije i stvori tenzije unutar vladajućeg tabora. Suprotno tome, uspeh reforme bio bi snažan politički impuls za Meloni i njenu dugoročnu strategiju uoči sledećih izbora.
Berluskonijevo nasleđe i stavovi sudstva
Pravosuđe je u Italiji dugo bilo podeljena tema još od vremena Silvija Berluskonija, koji je optuživao sudije za političku pristrasnost tokom svojih brojnih suđenja. Referendum se zato doživljava i kao nastavak te istorijske konfrontacije između desnice i pravosudnog sistema.
Sindikat tužilaca ANM upozorava da bi predložena promena oslabila nezavisnost sudstva i povećala politički uticaj. Vlada uzvraća da je cilj reforme smanjivanje politizovanog, klijentelističkog izbora članova CSM-a i vraćanje poverenja u pravosudni sistem.
"Cilj reforme je da pravosudni sistem učini modernijim, pravednijim, odgovornijim i nezavisnijim — oslobođenim političkog pritiska i frakcionalizma", izjavila je premijerka Giorgia Meloni za list Il Dubbio.
(Izveštavao Angelo Amante; uređivao Andrei Khalip)
Pomozite nam da budemo bolji.
