Zakazivanje: Nezvanično je da će parlamentarni izbori biti održani 25. oktobra. Predsednik mora raspisati izbore najkasnije do 10. septembra.
Postupak: Pre raspisivanja sledi raspust Narodne skupštine na predlog Vlade; RIK će objaviti kalendar rokova, a za listu je potrebno 10.000 overenih potpisa.
Promene: Primeniće se izmene po preporukama ODIHR-a — potpisi za više lista, hitni postupak Ustavnog suda i strožiji uslovi za manjinske liste.
Srbija, prema nezvaničnim informacijama iz vrha vlasti, najverovatnije će glasati 25. oktobra. Pre formalnog početka izborne kampanje ostaje da predsednik Republike potpiše ukaz o raspisivanju izbora — najkasnije do 10. septembra, u skladu sa Zakonom o izboru narodnih poslanika koji predviđa da kampanja traje najmanje 45, a najviše 60 dana.
Pre raspisivanja izbora očekuje se raspust Narodne skupštine na obrazloženi predlog Vlade, u skladu sa članom 107 Ustava: Predsednik Republike može, na obrazloženi predlog Vlade, raspustiti Narodnu skupštinu.
Nakon raspisivanja, Republička izborna komisija (RIK) objaviće kalendar ključnih rokova — za podnošenje kandidatura, predaju izbornih lista i verifikaciju potpisa. Za upis izborne liste neophodno je 10.000 overenih potpisa
Izborni prag i pravila za manjine
Opšti cenzus za ulazak u Skupštinu iznosi 3%. Za stranke nacionalnih manjina primenjuje se pravilo prirodnog praga: ukupan broj izašlih birača deli se sa 250 poslaničkih mesta kako bi se odredio broj glasova koji donosi jedno mesto partijama manjina.
Na predstojećim izborima biće primenjena zakonska rešenja doneta po preporukama ODIHR-a (kancelarije OEBS-a za izbore). Najvažnije izmene uključuju:
Do sada je poznato da će na listi biti koalicija oko SNS, kao i koalicija oko SPS i Jedinstvene Srbije (JS), uz mogućnost uključivanja SDPS-a (stranka koja je dug period vodio Rasim Ljajić, a sada je na čelu Jug Radivojević). Pred birače izlazeće su i studentska lista, prozapadna opozicija, kao i liste koje predstavljaju nacionalne manjine. Redni brojevi i ukupan broj lista biće objavljeni nakon zvaničnog početka izborne kampanje.
Priča o vanrednim izborima intenzivirala se početkom studentskih protesta. Studenti su, između ostalog, zahtevali raspisivanje izbora posle pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. kada je stradalo 16 ljudi. Od tada je održano više lokalnih izbora; koalicija oko SNS zabeležila je pobede, dok su se studentske liste etablirale kao vidljiv akter na političkoj sceni.
Ako predsednik raspisuje izbore pre 10. septembra, kampanja će trajati nešto duže od minimalnih 45 dana. Zakonski okvir dopušta i da se pojedini funkcioneri (uključujući predsednika) kandiduju i bez prethodne ostavke, ali će konačne odluke i načini učešća biti jasniji nakon zvaničnog ukaza i saopštenja iz kabineta predsednika.
Zaključak: Iako formalni „gonj“ još nije svirnut, izborna kampanja se u praksi već vodi mesecima. Građani mogu očekivati ubrzanu proceduru za prigovore i promene koje bi trebale da olakšaju pristup biračima, ali i pooštre kriterijume za manjinske liste — sve u uslovima političke dinamike koju dodatno oblikuju studentski pokreti i lokalni izbori.
Pomozite nam da budemo bolji.
