Hronologija parlamentarnih izbora u Srbiji 1990–2023: Kako su se menjale raspodele mandata

Parlamentarni izbori zakazani za 25. oktobar biće petnaesti od obnove višestranačja 1990. godine. Ovaj pregled donosi hronološki presjek izbora, izlaznosti, promena u izbornom sistemu i raspodele poslaničkih mandata od 1990. do vanrednih izbora 17. decembra 2023. godine.

Ključne promene izbornog sistema

Prvi višestranački izbori 1990. održani su po većinskom sistemu. Od 1992. nadalje примењиван је proporcionalni модел u kojem je izborna jedinica cela teritorija Republike Srbije, a mandati се распоређују сразмерно броју освојиених гласова листа. Наjзнатнија промена била је смањење изборног цензуса са 5% на 3% пре избора 2020. године.

Хронологија и најзначајнији резултати

1990

Prvi вишестраначки парламентарни избори: izlaznost 71,50% (5.029.123 гласача од 7.033.610). SPS 194 мандата. За председника Скупштине изабран је Slobodan Unković; за председника Републике — Slobodan Milošević.

1992 (vanredni)

Izlaznost: 4.723.711 од 6.774.995 уписаних. SPS 101 mandat; SRS 73; DEPOS 50; DS 6.

1993 (vanredni)

Izlaznost: 4.300.440 од 7.010.389. SPS 123; DEPOS 45; SRS 39; DS 29; DSS 7; две мањинске листе ушле у парламент.

1997 (redovni)

Izlaznost: 4.139.080 од 7.210.386. Koalicija SPS–Jugoslovenska levica–Nova demokratija osvojila je 110 mandata; SRS 82; Srpski pokret obnove 45; po 4 mandata liste za Vojvodinu i Savez vojvođanskih Mađara; Lista za Sandžak (Sulejman Ugljanin) 3.

2000 (vanredni, 23. decembar)

Posle petooktobarskih promena izlaznost je bila 57,64%. DOS 176 mandata i smena власти; SPS 37; SRS 23; Stranka srpskog jedinstva 14. Za predsednika Скупштине izabran је Dragan Maršićanin, за премијера Zoran Đinđić.

2003 (vanredni)

Izlaznost 58,75%. Učestvovalo 19 lista; 6 прешли цензус. Najviše mandata SRS — 82; DСС 53; DS 37; G17 plus 34; SPO‑NS i SPS po 22.

2007 (redovni)

Излазност 60,62%. Takmičilo se 20 listi; 11 прешло цензус. SRS 81; DS 64; DСС‑NS 47; G17 plus 19; SPS 16; koalicija LDP‑GSS‑SDU‑LSV 15. Ušli su и мањински представници (SVM, Lista za Sandžak, Uniја Roma и др.).

2008 (vanredni)

Излазност 61,35%. 22 листе, 8 прешло цензус. "Zajedno za evropsku Srbiju" (Boris Tadić) 102; SRS 78; DS‑S‑Nova Srbija 30; SPS‑PUPS‑JS 20; LDP 13; мањинске листе ушле у парламент (између осталог Мађарска коалиција и Бошњачка листа).

2012 (redovni)

Излазност 57,77%. 18 листа, 11 прешло цензус. SNS 73; DS 67; SPS‑PUPS‑JS 44; DS‑S 21; LDP 19; УРС 16; SVM 5; мање листе такође освојиле по неколико мандата.

2014 (vanredni)

Излазност 53,09% (3.592.375 од 6.765.998). Lista "Aleksandar Vučić — Budućnost u koju verujemo" 158 мандата; SPS‑PUPS‑JS 44; koalicija DS 19; коалиција Б. Тадића и других 18; SVM 6; SDA 3; Партија за демократско деловање 2.

2016 (vanredni)

Излазност 56,07%. 20 листа, 12 прешло цензус. Lista "Aleksandar Vučić — Srbija pobeđuje" 131; SPS‑JS (Ivica Dačić, Dragan Marković Palma) 29; SRS 22; Dosta Je Bilo i Demokratska stranka по 16; Dveri‑DSS и Savez за бољу Србију по 13; SVM 4; мање листе освојиле појединачна места.

2020 (redovni, odloženi zbog pandemije)

Излазност 48,93% (3.221.908 од 6.584.376). Цензус спуштен на 3%. Lista "Aleksandar Vučić — Za našu decu" 188 мандата; коалиција око Ивице Дачића и Dragana Markovića 32; Aleksandar Šapić 11; SVM 9; lista Muamera Zukorlića 4; SDA Sandžaka и Ujedinjena dolina по 3.

2022 (vanredni)

Излазност 58,60%. SNS "Aleksandar Vučić — Zajedno možemo sve" 120 мандата; коалиција Marinike Tepić (Ujedinjeni za pobedu Srbije) 38; SPS 31; коалиција НAДA 15; „MORAMO“ и сличне листе 13; по 10 мандата Dveri‑POKS и листа Milice Đurđević.

2023 (vanredni, 17. децембар)

Излазност 58,77%. Lista oko naprednjaka 129 мандата; koalicija "Srbija protiv nasilja — Miki Aleksić — Marinika Tepić" 65; lista oko socijalista 18; коалиција НАДА и листа "Mi‑Glas iz naroda — prof. dr Branimir Nestorović" по 13; SVM 6; liste Usame Zukorlić и SDA Sandžaka po 2; po jedan mandat pripao je listama Shaip Kamberija i "Ruska stranka — Slobodan Nikolić".

Zaključak

Tokom više decenija српска парламентарна сцена је била подložна значајним променама — од смена власти 2000. године, преко учесталог уласка мањинских листа, до јаких доминација појединих коалиција у последњој deceniji. Izborna pravila и цензус такође su утицали на број и састав посланичких група у Скупштини.