Počeli Rokovi Za Izborne Radnje — Šta Sledi Za Stranke, Liste i Građane?

Odluka predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića o raspisivanju izbora stupila je na snagu objavljivanjem u Službenom glasniku, čime su zvanično počeli da teku rokovi za sve predstojeće izborne radnje.

Ko organizuje i kako se biraju poslanici

Izbore organizuje i sprovodi Republička izborna komisija (RIK). Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika, narodnim poslanicima se bira u Republici Srbiji kao jednoj izbornoj jedinici primenom proporcionalnog izbornog sistema — glasa se za izborne liste, a mandati se raspodeljuju srazmerno broju glasova koje liste dobiju.

Podnošenje izbornih lista i potrebna dokumentacija

Izborne liste mogu podneti registrovane političke stranke, koalicije i grupe građana. Lista se podnosi neposredno RIK-u u pisanoj i elektronskoj formi na propisanom obrascu najkasnije 20 dana pre dana glasanja. Uz listu je obavezna propisana dokumentacija i najmanje 10.000 overenih pisanih izjava birača koji podržavaju listu (za izborne liste nacionalnih manjina zahtev je 5.000 overenih izjava).

Sastav liste i rodna zastupljenost

Na jednoj izbornoj listi može biti najviše 250 kandidata — koliko ima i poslanika u Narodnoj skupštini. Zakon nalaže najmanje 40% kandidata pripadnika manje zastupljenog pola. To znači da u svakoj grupi od pet kandidata po redosledu (prvih pet, drugih pet itd.) mora biti raspoređeno tri pripadnika jednog i dva pripadnika drugog pola.

Redosled i proglašenje listi

Nazivi izbornih lista biće navedeni na glasačkom listiću prema redosledu utvrđenom na zbirnoj izbornoj listi RIK-a, odnosno po redu kojim su liste ispunile uslove za proglašenje. RIK donosi odluku o prijavljenim listama u roku od 48 časova od podnošenja; liste se proglašavaju po redosledu ispunjavanja uslova.

Poziv za glasanje

Svaki birač dobija poziv za glasanje najkasnije pet dana pre dana glasanja. Poziv sadrži datum i vreme glasanja, broj i adresu biračkog mesta i broj upisa birača u izvod iz biračkog spiska. Birač nije obavezan da poziv donese na biračko mesto.

Raspodela mandata

Mandati se raspodeljuju proporcionalno broju osvojenih glasova. U raspodeli učestvuju liste koje su prešle izborni cenzus od 3% glasova ukupno važećih glasova. Izuzetak čine liste političkih stranaka nacionalnih manjina koje učestvuju u raspodeli bez obzira na broj glasova.

Raspodela poslaničkih mandata vrši se primenom sistema najvećeg količnika (t. zv. D'Onotov sistem): ukupan broj glasova svake liste deli se brojevima od 1 do 250, dobijeni količnici se porede i uzimaju 250 najvećih količnika — svaka lista dobija onoliko mandata koliko njenih količnika uđe u tih 250.

Mandati se dodeljuju kandidatima prema redosledu na listi, počev od prvog mesta.

Rokovi za dodelu mandata i konstituisanje skupštine

RIK dodeljuje poslaničke mandate najkasnije u roku od 10 dana od dana objavljivanja ukupnih rezultata izbora i potom sastavlja izveštaj o sprovedenim izborima koji podnosi Narodnoj skupštini. Na osnovu izveštaja, potvrđivanje mandata vrši se na prvoj sednici Narodne skupštine, koju saziva predsednik Narodne skupštine iz prethodnog saziva — sednica mora biti održana najkasnije 30 dana od proglašenja rezultata.

Konstituisanjem, potvrdom mandata najmanje dve trećine poslanika, formira se novi saziv Narodne skupštine i prestaje mandat prethodnog saziva.

Situacija Vlade nakon izbora

Ustav propisuje da mandat Vlade traje do isteka mandata Narodne skupštine koja ju je izabrala; Vlada može izgubiti mandat i ranije raspisivanjem i raspuštanjem skupštine. Prema Zakonu o Vladi, Vlada kojoj je prestao mandat može obavljati samo tekuće poslove i ne može predlagati zakone niti donositi opšte akte, osim u izuzetnim situacijama vezanim za zakonske rokove, odbranu ili vanredne okolnosti.

Zapamtite: ključni datumi su objava u Službenom glasniku (pokretanje rokova), rok od 20 dana za podnošenje listi, zahtev za 10.000/5.000 overenih izjava i rokovi RIK-a — 48 časova za proglašenje lista i 10 dana za dodelu mandata.