Samira Touman, 60, iz severne Gaze, priprema kaak i maamoul za Eid u delimično razrušenoj kući, dok porodica peče na drva zbog nedostatka kuhinjskog gasa. Zatvaranje prelaza i regionalne tenzije dovele su do naglog rasta cena sastojaka, pa su porudžbine i prodaja kolača postali dodatni izvor prihoda. Iako se vratila iz nedavne evakuacije, Samira se nada da će Eid doneti stabilnost i pad cena.
Pečenje u ruševinama: Kako Samira iz Gaze Čuva Tradiciju Eida Uprkos Nestašicama
The cookies are a central part of celebrating Eid for Samira and other Palestinians [Abdelhakim Abu Riash/Al Jazeera]
Gaza Siti – Mirisi sveže pečenih kaak i maamoul kolačića šire se kroz delimično oštećenu kuću na severu Gaze dok se Samira Touman kreće između plehova, ostavljajući poslednje detalje pre nego što ih stavi u rernu.
Pripreme za Eid u teškim uslovima
Samira, 60-godišnja majka sedmoro dece, vredno radi zajedno sa ćerkama i snahom u poslednjim danima ramazana pripremajući se za Bajram – prvi Eid koji mnogi u pojasu Gaze dočekuju posle oktobarskog primirja. Majka pažljivo mesi testo, dok njena ćerka oblikuje nadev od urmi i susama. Postupak se ponavlja sve do pečenja, a potom i brojanja gotovih kolačića.
Pred užarenom rernom na drveni pogon, Samira i njene ćerke se smenjuju pečeneći. "Ovo je sezona Eida, sezona blagoslova. Tačno je da više ne slavimo onako veliko kao pre rata, kada sam pekla do zore na dan Eida", kaže Samira brišući znoj s čela.
With no cooking gas available, Samira is forced to use broken wooden furniture as fuel [Abdelhakim Abu Riash/Al Jazeera]
Nedostatak gasa, poskupljenje i snalažljivost
Glavni problem u pripremi kolačića je nedostatak kuhinjskog gasa, pa porodica koristi ognjište na drva. Sin lomi delove uništenog nameštaja da bi obezbedio ogrjev. Zatvaranje i ograničavanje priliva robe kroz granične prelaze u februaru, usled pojačanih regionalnih tenzija, dovelo je do naglog rasta cena brašna, griza, paste od urmi, gheea i šećera. Iako su neki prelazi kasnije delimično otvoreni, cene su ostale visoke.
"Hvala Bogu, potražnja je i dalje dobra uprkos visokim cenama. Ljudi žele da osete ukus Eida", dodaje Samira. Porodica pored sopstvene potrošnje priprema i porudžbine za komšije i mušterije kako bi obezbedila dodatni prihod pred Bajram.
"Zaboravili smo šta znači raditi u kuhinji s redom, dostojanstvom i čistim uslovima. Sada su kuvanje i rad povezani sa čađi i vatrom."
Sećanja na predratno vreme i nada za budućnost
Samira se priseća kako je pre rata vodila uspešan kućni biznis preko društvenih mreža: imala je dve opremljene kuhinje, mikseve, rerne i stalan priliv porudžbina. Sve je to nestalo tokom rata. "Sve smo izgubili i sad krećemo iz početka, ručno i bez resursa", kaže ona.
Samira sells her Eid cookies to neighbours and to others via social media [Abdelhakim Abu Riash/Al Jazeera]
Porodica je više puta bila raseljena; Samira navodi da su se pre oko mesec dana vratili iz poslednje evakuacije u Khan Yunisu. Vratili su se u delimično razrušenu kuću, okruženu ruševinama i bez osnovne infrastrukture. Ona izražava sumnju da će dogovori o primirju biti u potpunosti ispoštovani i navodi da i dalje povremeno dolazi do napada i ograničavanja uvoza pomoći.
Njena ćerka je moli da ostane optimistična i ne govori o politici uoči Bajrama, ali Samira kaže da je teško odvojiti svakodnevni život od posledica rata. "Ove godine se nadamo da će Eid doneti bolje dane: stabilnost, pad cena i ulazak sirovina i građevinskog materijala u Gazu", zaključuje ona sa tužnim, ali staloženim osmehom.
Kontekst: Život u pojasu Gaze ostaje neizvestan dok prelazi ostaju pod kontrolom Izraela, pa protok pomoći i robe zavisi od političkih i sigurnosnih odluka. To direktno utiče na mogućnost očuvanja običaja i privređivanja porodica poput Samirine.
Pomozite nam da budemo bolji.
