Roditelji i nastavnici u Gazi pokušavaju da održe nastavu usred rata i teške ekonomske krize. Terenske škole u šatorima, poput Elyaa', primaju stotine i često rade zahvaljujući volonterima, dok privatne škole nude bolje uslove ali po ceni do 400 shekela mesečno. UNICEF i druge institucije upozoravaju da stotine hiljada dece nije imalo pristup formalnoj nastavi, a učionice su masovno oštećene.
U Gazi: škola u šatoru ili 400 shekela mesečno? Roditelji između siromaštva i obrazovanja
Students attend classes at the Elyaa School, which is operating from tents in Deir al-Balah, central Gaza, with limited resources [Abdelhakim Abu Riash/ Al Jazeera]
Deir el-Balah, Pojas Gaze — U improvizovanom šatorskom skloništu u centralnoj Gazi, Khadija Abu Qados sprema svoju 11-godišnju ćerku Jouri za još jedan školski dan. Porodica je raseljena iz kvartа Sheikh Radwan u severnom delu Gaze, nakon razaranja u prošlogodišnjoj ofanzivi.
Učionice u šatorima, oskudni uslovi
Kao i njihov dom, i učionice za Jouri i njenu 14-godišnju sestru Ritaj u Elyaa' školi su šatori. Nedostaje stolova i stolica — deca često sede na dušecima i ćebadima. Nema klima-uređaja ni ventilatora, pa visoke temperature dodatno otežavaju koncentraciju.
School principal Noha Khader has limited resources and stresses the need for additional support to keep classes operating [Abdelhakim Abu Riash/ Al Jazeera] (Restricted Use)
Deca su od oktobra 2023. već dugo bila van redovne nastave; online časovi su često bili nemogući zbog problema sa internetom i nestabilnim uslovima života. Trenutno Jouri i dvoje njene braće i sestara pohađaju obližnju terensku školu kojom upravljaju volonteri i koja naplaćuje simboličnih 30 shekela (oko 8 USD) mesečno — iznos koji je ipak teško priuštiti kada porodica mora da osigura hranu i vodu.
„Da mogu da priuštim, poslala bih ih u privatnu školu,“ kaže Khadija za Al Jazeera.
Volonterske škole se bore da odgovore na potrebu
Noha Khader, nastavnica sa deset godina iskustva, otvorila je Elyaa' školu u januaru pod nadzorom Ministarstva obrazovanja. U školi je upisano više od 1.100 učenika, ali radi samo oko 40 volontera. Nastavnici kupuju pribor za decu kad je to moguće, a škole često obezbeđuju i osnovne potrepštine poput vode.
Zahra Saleh works as a kindergarten teacher at the school for a small fee, in exchange for her children's tuition being waived [Abdelhakim Abu Riash/ Al Jazeera]
„Na početku nije bilo ni stolova. Deca su sedela na dušecima. Mnogi dolaze bez svesaka… pa im mi koliko možemo kupujemo pribor“, kaže Khader, i dodaje da nedostatak resursa i osoblja čini rad izuzetno napornim.
Privatne škole: bolji uslovi, ali visoka cena
Za porodice koje to mogu da priušte, privatne škole nude uredniji prostor, manji odnos učenik-nastavnik i organizovan raspored. Primer je Abdul Aziz privatna škola u zapadnom delu Gaze: školarina može iznositi do 400 shekela (oko 131 USD) mesečno. Mnogi roditelji, poput 25-godišnje Zahre Saleh, rade u školi ili dogovaraju snižene uplate da bi obezbedili mesto za svoju decu.
Zahra Saleh with her son, Ibrahim, after enrolment at Abdul Aziz Private School in Gaza City[Abdelhakim Abu Riash/Al Jazeera]
Abdul Aziz je počeo kao terenska inicijativa 2024. i kasnije se preselio u iznajmljeni prostor u Šudžaii. Danas u školi radi oko 20 zaposlenih i pohađa je oko 300 učenika, što daje značajno niži odnos učenik-nastavnik u odnosu na većinu drugih škola.
Direktorka Doaa Qdeih navodi da škola prilagođava naknade prema mogućnostima porodica i ističe solidarnost među roditeljima: neki plaćaju više da bi pomogli drugima. Ipak, većina sredstava ide na kiriju i osnovne troškove rada.
Doaa Qdeih, the director of Abdul Aziz School, speaks about the challenges of providing her children with an education in war-torn Gaza [Abdelhakim Abu Riash/ Al Jazeera]
Obrazovna kriza unutar širih ekonomskih posledica rata
Podaci UNICEF-a iz maja ukazuju na ozbiljnu krizu: oko 700.000 dece uzrasta od 4 do 17 godina propuštalo je formalnu nastavu skoro tri uzastopne školske godine. Samo 2% školskih objekata u Gazi je neoštećeno, dok 93% zahteva velike popravke ili rekonstrukciju; procenjuje se da oko 420.000 dece nema pristup nastavi licem u lice.
Humanitarna situacija je teška i van obrazovanja: Svetska banka je procenila da je za obnovu potrebnih približno 71,5 milijardi USD. Prema podacima Palestinskog državnog biroa za statistiku, BDP Gaze pao je za 84% u 2025. u poređenju s 2023., a stopa nezaposlenosti dostiže oko 78%.
Od oktobra prošle godine u napadima je poginulo najmanje 300 dece, što dodatno naglašava rizike i nesigurnost pod kojima nastava funkcioniše.
Zaključak
U nedostatku funkcionalnog školskog sistema, roditelji, nastavnici i lokalne zajednice pronalaze rešenja — od terenskih šatorskih škola do privatnih ustanova koje pružaju strukturiranu nastavu, ali po visokoj ceni. I dok neki roditelji uspevaju da nađu kompromise, većina porodica ostaje pod pritiskom ekonomskog kolapsa i ograničenih mogućnosti, pa je potreba za podrškom i hitnim ulaganjima u obrazovanje u Gazi i dalje ogromna.
„Ako ministarstvo obezbedi mesta, spremni smo da volontiramo,“ kaže Doaa Qdeih, direktorica Abdul Aziz škole. „Samo želimo da deci omogućimo obrazovanje koje zaslužuju.“
Pomozite nam da budemo bolji.
