Direktori spomen-centara iz Dachaua, Buchenwalda i Bergen-Belsena traže upis tih lokacija na UNESCO-vu Listu svetske baštine kako bi se obezbedila trajna zaštita. Apel je iznet na konferenciji u Hagu i podržan je tvrdnjom da memorijali jasno pokazuju posledice narušavanja ljudskog dostojanstva. Inicijativa dolazi usred porasta antisemitizma u Holandiji i nedavnih pretnji ispred jevrejskih objekata. Organizatori upozoravaju da međunarodno priznanje može zaštititi lokacije i od političkih promena i revizionizma.
Direktori Spomen-Centara Traže Upis Nacističkih Logora Na UNESCO Listu: Zaštita Sećanja I Demokratije
Warning from history: the group wants to preserve former concentration camp sites (Dominique JACOVIDES)(Dominique JACOVIDES/POOL/AFP)
Direktori i upravnici spomen-centara nekadašnjih nacističkih koncentracionih i logorskih kompleksa, među kojima su Dachau, Buchenwald i Bergen-Belsen, uputili su apel da ti lokaliteti budu uvršteni na UNESCO-vu Listu svetske baštine. Inicijativa je predstavljena na konferenciji održanoj u Hagu, sa ciljem da se obezbedi trajna međunarodna zaštita ovih memorijalnih mesta.
U zajedničkom saopštenju organizatori ističu da spomen-centri "jasno pokazuju šta se dešava kada dostojanstvo svih ljudi nije zaštićeno" i naglašavaju da očuvanje tih lokacija predstavlja i odbranu demokratije.
Micha Gelber, jedan od poslednjih holandskih preživelih iz Bergen-Belsena, rekao je za AFP da je očuvanje sećanja sada važnije nego ikad zbog porasta antisemitizma u Holandiji.
U proteklim danima, navodno su postavljena dva eksplozivna uređaja ispred jedne jevrejske škole u Amsterdamu i ispred sinagoge u Roterdamu, što je izazvalo strah i ogorčenje u jevrejskoj zajednici. Gelber (90) je podsetio da antisemitizam nije nestao posle rata, već da ima "uspona i padova" i istakao: "Mislim da je važno podržati sve načine, svaku mogućnost da se ne zaboravi."
Martine Letterie, jedna od organizatorki kampanje, upozorila je da su memorijalne lokacije sve češće meta vandalizma, uključujući iscrtavanje motiva ekstremne desnice, i da je stoga neophodna dodatna međunarodna zaštita.
Do sada je najveći nacistički koncentracioni kompleks, Auschwitz-Birkenau u Poljskoj, već upisan na UNESCO-vu listu. Organizatori veruju da bi uvrštavanje i drugih logora značilo da bi bila zaštićena "bez obzira na to koja će vlada biti na vlasti".
Letterie je posebno ukazala na politički razvoj u Nemačkoj, gde su neki predstavnici krajnje desnice, poput bivšeg lidera AfD-a Alexandera Gaulanda, relativizovali zločine nacističkog režima. "Populističke partije jačaju širom Evrope i one nisu naklonjene čuvanju demokratije i vladavine prava", navela je Letterie kao jedan od razloga za hitnost inicijative.
Organizatori apeliraju na vlade i međunarodne institucije da podrže kandidature ovih memorijala kako bi istorijska istina i sećanje na žrtve bile trajno sačuvane i zaštićene od revizionizma i vandalizma.
Pomozite nam da budemo bolji.
