Iranske rakete pogodile su Ras Laffan i izazvale značajna oštećenja, dok su istovremeni udari dronovima pogodili rafinerije u Saudijskoj Arabiji i Kuvajtu. Brent je nakratko skočio na 119 USD po barelu, a evropske cene gasa porasle su oko 35%. SAD kažu da nema vremenskog okvira za kraj sukoba, dok Teheran poručuje da će imati "nultu uzdržanost" ako mu ponovo budu napadnuti energetski objekti.
Iran Upozorava Na "Nultu Uzdržanost" Dok Napadi Na Energetiku Uzdrmali Tržišta Energije
A string of strikes have decimated Iran's leadership since the war began nearly three weeks ago (ATTA KENARE)(ATTA KENARE/AFP/AFP)
Napadi Irana na najveći LNG kompleks u Kataru i naftne objekte u Saudijskoj Arabiji i Kuvajtu izazvali su nove potrese na globalnim tržištima energije, dok Sjedinjene Države saopštavaju da za sada nema vremenskog okvira za kraj rata na Bliskom istoku.
Napadi i šteta
Iranske rakete pogodile su Ras Laffan, najveći LNG kompleks u Kataru, pri čemu je kompanija QatarEnergy izvestila o "opsežnim oštećenjima". Tržišni pokazatelji su odmah reagovali: međunarodni Brent je kratko skočio za oko 10% na 119 USD po barelu pre nego što se povukao na približno 112 USD, dok su evropske cene gasa porasle oko 35%.
Istovremeno, dron je pao na rafineriju Samref u saudijskom gradu Yanbu na Crvenom moru, a u Kuvajtu su napadi izazvali požare u rafinerijama Mina Abdullah i Mina Al-Ahmadi (zajednički kapacitet oko 800.000 barela dnevno). Izveštaji medija govore i o udaru na rafineriju u luci Haifa u Izraelu.
Reakcije i pretnje
Američki predsednik Donald Trump zapretio je oštrim odgovorom ukoliko Iran nastavi udare po Kataru i ranije je upozoravao da bi South Pars mogao biti meta ukoliko napadi ne prestanu. S druge strane, iranska vojska i zvaničnici su uzvratili nizom upozorenja: operativno zapovedništvo Khatam Al-Anbiya govorilo je o "potpunom uništenju" energetske infrastrukture u Zalivu u slučaju ponavljanja sličnih napada, a ministar spoljnih poslova Abbas Araghchi poručio je na društvenim mrežama da će biti "ZERO uzdržanosti" ukoliko se iranska infrastruktura ponovo napadne.
Globalne posledice
Rastu zabrinutosti među najvećim svetskim ekonomijama zbog mogućih prekida snabdevanja kroz Hormuški moreuz — posebno su reagovale Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Italija, Japan i Holandija koje su najavile doprinos naporima za "siguran prolaz" kroz moreuz. Francuski predsednik Emmanuel Macron pozvao je na direktne razgovore između SAD i Irana kako bi se izbegla dalja eskalacija.
Američki zvaničnici su, dok ističu da nema preciznog roka za okončanje sukoba, najavili i mogućnost većeg zahteva za ratno finansiranje — američki mediji pominju iznos iznad 200 milijardi USD.
Sitacija u Iranu i procene žrtava
Organizacija za ljudska prava sa sedištem u SAD navela je da je u udarima označenim kao američko-izraelski poginulo više od 3.000 ljudi u Iranu, ali taj broj nije nezavisno potvrđen. U Teheranu su mere bezbednosti pojačane, ali život u centru grada deluje relativno normalno — ljudi se pripremaju za Nowruz, perzijsku Novu godinu, dok su ulični prodavci i gužve u saobraćaju i dalje prisutni.
Napomena: Neki podaci (npr. broj poginulih) dolaze iz neovisnih ili jedne strane izvora i nisu nezavisno potvrđeni — takve tvrdnje su u tekstu jasno označene.
Zaključak: Serija napada pokazuje rizik širenja sukoba na ključnu energetsku infrastrukturu u regionu, sa mogućim posledicama za globalne cene energenata i snabdevanje. Među vodećim silama raste pritisak da se obezbedi bezbedan prolaz kroz Hormuz i da se otvore kanali za diplomatsko rešenje kako bi se sprečila dalja eskalacija.
Pomozite nam da budemo bolji.
