„Pomaže Nam Da Preživimo“: Siromaštvo Tera Decu U Smrtonosne Rudnike Rubaye

Rubaya, Demokratska Republika Kongo — Više od mesec dana nakon što je na lokalitetu Kasasa došlo do katastrofalnog urušavanja rudnika (3. mart), što je po zvaničnim podacima odnelo oko 200 života, uključujući desetinе dece, obilne padavine ponovo su destabilizovale strme, otvorene padine i izazvale nova klizišta.

U centru priče je 15-godišnji Mishiki Nshokano*, koji je preživeo tragediju, leči se na neotkrivenoj lokaciji u Gomi i nosi emotivne i materijalne posledice koje ga prisiljavaju da razmišlja o povratku u rudnik. „Nemam izbora“, kaže on — jer zarada u rudniku znači razliku između hrane i glađu za četvoročlanu porodicu.

Mladi rudari u prvom licu

Nshokano, najstarije od troje dece, radi u artizanskom rudniku Rubaya četiri godine. Njegov dan sastoji se uglavnom od nošenja džakova sa koltanom za platu od oko 10.000 kongovskih franaka (otprilike 4 USD). Pre smrti oca 2022. živeli su relativno sigurnije: otac je zarađivao i do 25.000 franaka dnevno, ali nakon njegove smrti porodica je izgubila stabilnost i Mishiki je napustio školu.

A woman holding her child sits in front of the Rubaya coltan mine [Zohra Bensemra/Reuters]

„Malo što zaradim, donosim kući mojoj mami. Ona to rasporedi da bi nam pomogla da preživimo.“

Rizik, zakon i stvarnost

Rubaya leži na bogatim nalazištima koltana, kositra i volframa — minerala koji su traženi na svetskom tržištu za elektronsku i automobilsku industriju. U DRC zapošljavanje dece mlađe od 18 godina u rudnicima je formalno zabranjeno (Zakon 09/001 iz 2009.), a postoje i odredbe u Revidiranom rudarskom kodeksu (2018.) i smernice Ministarstva rudarstva koje zabranjuju ekonomsku eksploataciju maloletnika.

Ipak, nadzor je minimalan. Izveštaj američkog Biroa za međunarodne radne poslove (2023.) navodi da je napredak u ukidanju najgorih oblika dečijeg rada ograničen, a rad u malim rudarskim operacijama često uključuje decu koja rade u opasnim uslovima bez zaštitne opreme. Slično, ILO je 2019. ukazao na raširenost dečjeg rada u rudnicima kobalta i koltana.

Geopolitika, krijumčarenje i odgovornost

Sve je složenije zbog nasilja i prisustva oružanih grupa u regionu. Pobunjenička grupa M23 preuzela je kontrolu nad Rubayom 2024. godine, što je dodatno zakomplikovalo bezbednosnu situaciju i upravljanje rudnim resursima. Global Witness je upozorio na krijumčarenje koltana u susedne zemlje i pozvao kompanije i vlade da preuzmu veću odgovornost za lanac snabdevanja kako bi se smanjile ljudske i ekološke žrtve.

Miners work at a coltan mining quarry in Rubaya [Moses Sawasawa/AP]

Ministarstvo vlade i lokalni zvaničnici tvrde da su u kratkom vremenu stotine ljudi izgubile živote na rudnicima Rubaye (vladin glasnogovornik naveo je preko 600 smrtnih slučajeva u 40 dana), dok su pobunjenici osporili zvanične brojke. Sve to otežava precizno evidentiranje i pomoć preživelima.

Šta se događa na terenu

Uprkos poslednjim klizištima i upozorenjima, rudarske aktivnosti su se vratile u velikoj meri na dotadašnji tok — redovi artizanskih rudara i dalje se penju i silaze strmim padinama. Lokalni mehanizmi zaštite su slabi, a ekonomski pritisak tera roditelje i decu da rizikuju živote kako bi prehranili porodice.

Brojke i procene

• Vladin izveštaj o nesreći na Kasasi: oko 200 poginulih, među kojima oko 70 dece.
• UNICEF procena: oko 40.000 dece radi u rudnicima širom DRC.
• Rubaya učestvuje sa procenjenih 15–30% svetske proizvodnje koltana.

Zaključak

Priča iz Rubaye je više od lokalne tragedije: ona ukazuje na sudar siromaštva, slabe regulative, geopolitičkih interesa i profitnih lanaca koji često ostavljaju najranjivije — decu — da plaćaju životnu cenu. Dok organizacije pozivaju na hitne mere i odgovornost kompanija i država, za mnoge porodice u Rubayi rešenje ostaje daleko i sumorno — preživljavanje iz dana u dan.

*Ime je promenjeno iz bezbednosnih razloga.