WTO upozorava da rat na Bliskom istoku i praktično zatvaranje moreuza Hormuz ozbiljno ugrožavaju snabdevanje đubrivima. Oko trećine svetskih đubriva prolazi kroz taj prolaz, a prekidi u transportu i proizvodnji mogu dovesti do manjka i rasta cena. Posebno su ranjive velike izvoznice hrane koje zavise od uree iz Zaliva, dok bi blokada od tri meseca značajno uticala na žetve naredne godine.
WTO Upozorava: Rat Na Bliskom Istoku Preti Globalnom Snabdevanju Đubrivima
A third of the world's fertilisers normally transit the Strait of Hormuz (William WEST)(William WEST/AFP/AFP)
Prekid u snabdevanju đubrivima izazvan ratom na Bliskom istoku predstavlja neposrednu opasnost po globalnu bezbednost hrane: istovremeno preti manjak zaliha i rast cena, upozorio je visoki zvaničnik Svetske trgovinske organizacije (WTO).
Šta se događa
Iran je praktično onemogućio prolaz kroz moreuz Hormuz, ključnu pomorsku rutu za transport nafte, gasa i đubriva. Procene pokazuju da oko trećine svetskog izvoza đubriva prolazi kroz taj kanal, pa svako ozbiljnije ometanje plovidbe odmah utiče na dostupnost i cenu đubriva.
Zašto je to važno
Prirodni gas iz Zaliva je osnovna sirovina za proizvodnju sintetičkih đubriva, posebno uree (azotnog đubriva). Zbog obilnih zaliha gasa, zemlje Zaliva su veliki proizvođači. Međutim, rat i prateće poremećaje u logistici i proizvodnji već su primorali neke pogone da smanje ili obustave rad.
"Đubriva su danas najznačajniji problem. Ako više ne bude đubriva, to utiče i na količine i na cene," rekao je zamenik generalnog direktora WTO Jean-Marie Paugam u intervjuu za AFP u Jamoundeu. "Efekat se umnožava naredne godine: žetve se smanjuju, a cene rastu."
Ko je najugroženiji
Velike izvoznice hrane kao što su Indija, Tajland i Brazil zavise od uree iz Zaliva, što ih čini ranjivim na prekide snabdevanja. Posebno teške posledice osećaće zemlje koje uvoze većinu hrane — među njima veliki deo Zapadne i Severne Afrike.
Mogući scenariji i rizici
Po rečima Paugama, jer rat traje tek nekoliko nedelja, trenutno nema akutnog globalnog manjka đubriva. Međutim, on upozorava da bi, ukoliko đubriva iz Zaliva ne budu mogla da kruže uoči i tokom perioda setve, direktno bio ugrožen prikaz snabdevanja za narednu sezonu žetve.
Primer uticaja: ako je moreuz Hormuz blokiran tri meseca, posledice po proizvodnju i cene hrane mogle bi da budu značajne.
Dodatni rizik predstavlja mogućnost nagomilavanja zaliha (stockpiling) od strane država i kompanija, što bi pojačalo krizu — slično onome što se dogodilo tokom prekida međunarodne trgovine u pandemiji Covid-19.
Šira perspektiva
Pandemija Covid-19 je već usporila napore u borbi protiv gladi; posle nje svet se vraćao putanji koja vodi ka cilju iskorjenjivanja gladi do 2030. Međutim, novi rizici povezani sa sukobom na Bliskom istoku mogu ponovo da odgurnu taj napredak.
Zaključak: Kratkoročne i dugoročne posledice poremećaja u transportu đubriva mogu da utiču na prinose i cene hrane širom sveta. Pratiti situaciju u Zalivu i mere za smanjenje rizika — diversifikacija izvora, očuvanje zaliha i međunarodna koordinacija — biće ključni za ublažavanje udara.
Pomozite nam da budemo bolji.
