Podaci misije Chang'e 4 ukazuju da Zemljino magnetno polje stvara "šupljinu" u prostoru između Zemlje i Meseca sa smanjenim protokom galaktičkih kosmičkih zraka. Studija objavljena u Science Advances potvrđuje da magnetno polje deluje dalje nego što se ranije verovalo, posebno utičući na niskoenergijske čestice. Otkriće ima direktne posledice za procenu izloženosti astronauta i planiranje bezbednih mesečevih misija.
Chang'e 4 Pokazuje: Zemljino Magnetno Polje Dopire Dalje Od Meseca
Gravitational cosmic rays spiral through the heliosphere, but Earth’s magnetic influence shields a large area of space from some of the particles.Sign up for Today in Science, a free daily newsletter from Scientific American and join a community of science-loving readers.From “A Galactic Cosmic Ray Cavity in Earth-Moon Space,” by Wensai Shang et al., inScience Advances,Vol. 12, No. 13; March 25, 2026
Podaci prikupljeni instrumentom Lunar Lander Neutron and Dosimetry na kineskoj letelici Chang'e 4 ukazuju da je Zemljino magnetno polje uticajnije i prostornije nego što se ranije mislilo — njegova zaštitna zona protiče kroz prostor između Zemlje i Meseca i stvara područje sa smanjenim protokom galaktičkih kosmičkih zraka.
U studiji objavljenoj 25. marta 2026. u časopisu Science Advances ("A Galactic Cosmic Ray Cavity in Earth-Moon Space", Wensai Shang i saradnici) opisan je takozvani "kavitet" ili šupljina između Zemlje i Meseca u kojoj su detektovane značajno niže stope niskoenergijskih galaktičkih kosmičkih zraka. To znači da Zemljino magnetno polje deluje dalje u svemir nego što se do sada pretpostavljalo.
Kako su naučnici došli do otkrića
Chang'e 4 je lansirana 2018. i bila je prva misija koja je sletela na dalju stranu Meseca. Instrument za merenje neutrona i doze zračenja počeo je da beleži neobične obrasce 2019. godine — manje čestica u određenim intervalima — što je inicijalno izazvalo sumnju da se radi o grešci. Međutim, niz statističkih provera i dodatna analiza potvrdili su da je signal pravi, navodi Robert Wimmer-Schweingruber, koautor studije sa Univerziteta Kiel: "Isprva sam mislio da je artefakt u podacima, ali smo nakon detaljnih testova uverili da je signal stvaran."
Zašto je to važno
Galaktički kosmički zraci potiču iz raznih izvora — supernova, aktivnih zvezda i drugih energetskih procesa — i dolaze sa različitim energijama. Najenergičnije čestice lako prolaze kroz Sunčev sistem, dok niskoenergijski delovi spektar ostaju podložniji magnetnim poljima i mogu povećati kožnu dozu zračenja kod astronauta. Wimmer-Schweingruber ističe da su upravo te niskoenergijske čestice ključne za procenu rizika za ljude na Mesecu.
Philip Metzger, profesor planetarnih nauka i svemirske tehnologije (University of Central Florida), koji nije bio član tima, ocenjuje: "Ovo je briljantno istraživanje — pokazuje nam koliko još ne znamo o zračenju u prostoru izmedu Zemlje i Meseca i zašto su potrebne dodatne misije." Bolje mapiranje prostora sa smanjenim protokom kosmičkih zraka može pomoći u planiranju bezbednijih aktivnosti i staništa na Mesecu.
Praktične implikacije
Za misije sa ljudskom posadom — naročito planove za dugotrajnije prisustvo na Mesecu — poznavanje kada i gde je Mesec u okviru ove magnetne zaštite može uticati na raspored izlazaka astronauta iz staništa, raspored EVA aktivnosti i dizajn zaštitnih materijala. Ako se potvrdi da magnetno polje povremeno štiti određene regione u Zemljino-Mesečevom prostoru, to bi moglo smanjiti izloženost niskoenergijskim česticama u tim intervalima.
Izvor: Wensai Shang et al., "A Galactic Cosmic Ray Cavity in Earth-Moon Space", Science Advances, Vol. 12, No. 13; 25. mart 2026.
Otkriće podstiče potrebu za dodatnim merenjima i modelovanjem magnetosferskih i heliosferskih procesa između Zemlje i Meseca kako bi se razjasnili opseg i mehanizmi stvaranja takvog kavita.
Pomozite nam da budemo bolji.
