Sažetak: Japanski istraživači pratili su kloniranje jedne ženske miševe linije kroz 58 generacija i više od 1.200 klonova. Nakon početnih 25 stabilnih generacija, od 27. generacije primećeni su pad plodnosti, povećane posteljice i rastuća smrtnost; do 58. generacije svi klonovi su umrli prvog dana. Sekvenciranje je pokazalo ubrzano nakupljanje mutacija, uključujući gubitak kopije X hromozoma. Studija upozorava da sisari ne mogu održavati lozu isključivo kloniranjem bez unošenja genetske raznovrsnosti.
Dvodecenijski Eksperiment Pokazao Granicu Kloniranja: 58 Generacija Miševa Završilo Tragično
Illustration by Tag Hartman-Simkins / Futurism. Source: Getty Images
Tim japanskih naučnika s Univerziteta Yamanashi sproveo je jedinstven dvodecenijski eksperiment: klonirali su jednu žensku jedinku miša i potom klonirali njene klonove kroz ukupno 58 uzastopnih generacija. Nakon više od 1.200 kloniranih jedinki, eksperiment je prekinut jer su miševi poslednje generacije masovno umirali odmah nakon rođenja, iako nisu pokazivali očigledne spoljašnje anomalije.
Rad je objavljen u Nature Communications i ukazuje na postojanje stroge biološke granice u beskonačnom ponavljanju kloniranja kod sisara. Prvobitni rezultati (2005–2013) delovali su ohrabrujuće: tokom prvih 25 generacija klonovi su bili uglavnom zdravi, pa su istraživači pretpostavili da bi proces mogao da se nastavi bez ograničenja.
Međutim, kako se eksperiment nastavio, problemi su se nagomilavali. Već od 27. generacije primećeni su pad plodnosti — ženke su rađale manje legla — i znatno uvećanje placente. Istovremeno, stopa preživljavanja je opadala iz generacije u generaciju: do 57. generacije manje od 1% klonova je preživelo, a u 58. generaciji svi seli nisu preživeli više od prvog dana života. Tačan uzrok smrti ostaje nejasan.
Genetska analiza otkrila je da, iako su klonovi spolja bili i dalje slični originalu, tokom generacija dolazi do akumulacije sitnih mutacija koje se vremenom uvećavaju. Istraživači su zabeležili čak i gubitak jedne kopije X hromozoma kod nekih jedinki. Prema rečima voditelja studije Teruhika Wakayame, stopa mutacija kod klonova bila je približno tri puta veća nego kod potomstva rođenog prirodnim parenjem.
"Verovali smo da možemo napraviti neograničen broj klonova. Zato su ovi rezultati tako razočaravajući. U ovom trenutku nemamo rešenje za prevazilaženje ove granice; potrebno je razviti novu ili značajno unaprediti postojeću metodu nuklearne transfer tehnike," rekao je Wakayama za Reuters.
Praktične implikacije su dalekosežne: industrije koje kloniraju stoku radi uniformnosti i većih prinosa, komercijalne usluge kloniranja kućnih ljubimaca, pa čak i projekti za "oživljavanje" izumrlih ili spašavanje ugroženih vrsta putem kloniranja, moraju računati na potencijalne genetske rizike i ograničenja. Studija podseća da sisari, za razliku od mnogih biljaka ili mikroorganizama koji se efektivno razmnožavaju kloniranjem, zavise od genetske raznovrsnosti da bi održali stabilnu populaciju.
Autori naglašavaju da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se utvrdili mehanizmi ubrzanog nakupljanja mutacija pri ponovljenom kloniranju i kako bi se razvile metode koje bi smanjile ove neželjene efekte.
Pomozite nam da budemo bolji.
