„Podigao 10 crvenih zastavica“: Da li je izraelska vojska na ivici kolapsa?

Načelnik Generalštaba Izraela, general-potpukovnik Ejal Zamir, uputio je ove nedelje oštro upozorenje kabinetu: ako se ne preduzmu hitne mere, izraelska vojska je „na ivici kolapsa“. Prema izveštaju kanala Channel 13, Zamir je ministrima rekao da podignuo „10 crvenih zastavica“ i da je potrebno brzo usvojiti dugo odlaganu legislativu kako bi se rasteretila, kako je nazvao, „iscrpljena“ vojska.

Šta je Zamir tražio

Zamir je izričito pozvao na donošenje zakona o obaveznom regrutovanju, zakona o rezervnoj službi i zakona koji bi omogućio produženje obavezne vojne službe. Prema njegovim rečima, bez tih mera „uskoro izraelske oružane snage neće biti spremne za rutinske zadatke, a sistem rezervi neće potrajati“.

Brojčano stanje i mobilizacije

Model izraelske vojske od osnivanja 1948. zasniva se na relativno maloj profesionalnoj komponenti i velikom korpusu rezervista mobilisanih po potrebi. Pre sukoba u Gazi, 7. oktobra 2023, stalna vojska brojala je oko 100.000 profesionalnih vojnika. Odmah nakon napada Hamasа pozvano je oko 300.000 rezervista, a tokom narednih meseci usledili su dodatni pozivi i raspoređivanja.

1. marta, dan nakon početka američko-izraelskih udara na Iran, Vlada je objavila mobilizaciju dodatnih 100.000 rezervista, pored oko 50.000 rezervista koji su već bili angažovani zbog rata u Gazi. Komanda unutrašnje fronte pozvala je i približno 20.000 rezervista za potragu i spasavanje i za jačanje snaga u Vazduhoplovstvu, Mornarici i obaveštajnim jedinicama. Deo tih snaga kasnije je upućen i na operacije u južnom Libanu.

Pritisci na više frontova

Osim intenzivnih operacija u Pojasu Gaze, izraelska vojska je angažovana i duž granice sa Libanom, u nekim delovima Sirije i na okupiranoj Zapadnoj obali. Na sastanku bezbednosnog kabineta, načelnik Centralne komande, general-major Avi Bluth, upozorio je da politika proširenja naselja u Zapadnoj obali menja bezbednosnu realnost i zahteva dodatne snage: „To je vaša politika, ali zahteva bezbednost i kompletan paket zaštite, jer se realnost na terenu potpuno promenila – i to zahteva ljudstvo.“

Unutrašnji uticaji i moral

Mnogi rezervisti prijavljuju iscrpljenost i rastuće socijalne i ekonomske probleme. U razgovoru za portal Ynet News, jedan rezervista je objasnio zašto se nije odazvao pozivu:

„Imamo bitke koje treba da vodimo kod kuće. Ima momaka koji su ostali bez posla, drugih čije porodice jedva preživljavaju, ili koji odlažu studije. To je problem, kompleksnost koju je teško opisati.“

Raste i ogorčenje zbog izuzetaka koje uživa deo ultra-religiozne zajednice (haredima), čije oslobađanje od službe često ima političku podršku, što dodatno opterećuje odnose u društvu i u vojsci.

Političke reakcije

Premijer Benjamin Netanjahu najavio je planove za produženje obavezne vojne službe, dok je opozicija, na čelu sa Jairom Lapidom, zahtevala oštrije poteze protiv onih koji izbegavaju regrutaciju i ukidanje budžetskih olakšica za one koji se ne odazivaju. Diskusija o tome kako ravnomerno raspodeliti teret službe između različitih društvenih grupa ostaje centralno političko pitanje.

Zaključak

Vojska je značajno opterećena višestrukim operacijama i produženim angažmanom rezervista, a pozivi na reformu zakona o regrutaciji i rezervnom sistemu pokazuju da vođstvo smatra situaciju održivom samo uz hitne promene. Posledice po vojne sposobnosti, moral i društveni konsenzus biće ključne za dalji tok bezbednosnih i političkih odluka u Izraelu.