Sedam ostrva koja kontrolišu Hormuški moreuz: kako Teheran drži „lučnu odbranu”

Sa izveštajima o pojačanim prebacivanjima američkih snaga ka Bliskom istoku, ponovo se otvara pitanje strateške važnosti iranskih ostrva u Persijskom zalivu. Dok ostrvo Kharg predstavlja ključnu energetsku infrastrukturu — kroz koje protiče veliki deo iranskog izvoza nafte — sedam manjih ostrva formira prirodnu liniju odbrane koja omogućava Teheranu značajnu kontrolu nad Hormuškim moreuzom.

Ko čini „lučnu odbranu”?

Ostrva Abu Musa, Greater Tunb, Lesser Tunb, Hengam, Qeshm, Larak i Hormuz često se pominju kao kritične tačke u kontroli prolaza kroz moreuz. Istraživači sa Sun Yat-sen univerziteta opisali su ovu grupu kao „arch defense” — zamišljenu krivu koja povezuje položaje i povećava iransku sposobnost nadzora i odbrane.

Zašto su upravo ova ostrva važna?

• Položaj i topografija: Plitke vode i razmak između pojedinih ostrva primoravaju velike brodove da prolaze blizu obale, čime se povećava izloženost tankera i ratnih brodova.
• Taktičke mogućnosti IRGC: Brzi napadački čamci, minopolagači i bespilotne letelice operativne sa ostrva mogu da prete plovilima koja prolaze kroz suženi prostor.
• „Nepotopivi nosači”: Iranski zvaničnici o ovim ostrvima govore kao o „stalnim i nepotopivim nosačima aviona” — baza sa koje se može projekovati sila u moreuzu.

Moguće vojne opcije i logistički izazovi

Preuzimanje kontrole nad ostrvima bi, prema analitičarima, moglo zahtevati kombinovane pomorske i vazdušne operacije. CNN je izvestio da su elementi dve američke Marine Expeditionary Units (MEU) u tom regionu, dok je deo 82. Vazduhoplovne divizije stavljen u pripravnost — snage koje bi mogle biti angažovane za amfibijske ili vazdušne desante.

Međutim, komandne platforme i nosači koji nose amfibijska plovila (LCAC), Osprey tilt-rotore i helikoptere morali bi da uđu u zaliv, što izlaže njihove matične brodove pretnjama iznad i sa kopna (rakete, dronovi). Padobranski upadi mogu brzo zauzeti površinu, ali nose ograničenu količinu opreme u odnosu na pomorski transport.

An 82nd Airborne Division paratrooper participates in artillery training during a field exercise at Fort Bragg, N.C., on August 26, 2020. - Sarah Blake Morgan/AP

Procene i trajanje operacije

Analitičari procenjuju da bi neposredne operacije za zauzimanje manjih ostrva mogle trajati od nekoliko dana do dve nedelje, ali da bi održavanje kontrole zahtevalo kontinuiranu odbranu i dodatne snage. Procene o potrebnom okupacionom kontingentu variraju; neke analize spominju broj od oko 1.800–2.000 vojnika za stabilno držanje pojedinačnih ostrva.

Rizici i političke posledice

Glavni rizici uključuju:

• Napadi iz kopna: Iran može koristiti balističke rakete, krstareće rakete i masovne napade dronovima protiv okupacijskih snaga.
• Oštećenje civilne infrastrukture: Napadi na ostrva poput Kharga rizikuju štetu na naftnoj infrastrukturi, što bi dugoročno pogoršalo ekonomski oporavak regiona.
• Regionalna politika: Tri najzapadnija ostrva (Abu Musa, Greater Tunb i Lesser Tunb) predmet su spora sa UAE još od 1971. godine; svaka akcija može zakomplikovati odnose sa saveznicima i pravne zahteve pred međunarodnim sudovima.

„Svaka opcija ima svoje cene, rizike i neželjene posledice,” primećuju vojni planeri — što oslikava složenost mogućih operacija u ovom delu Persijskog zaliva.

Šta je već zabeleženo?

Izveštaji Instituta za proučavanje rata i drugih organizacija naveli su da su tokom poslednjih sukoba mete na Abu Musi, Greater Tunbu i Lesser Tunbu trpele udare na vojne objekte (hangari, luke, skladišta). IRGC je takođe javno saopštio da pojačava prisustvo i vojnu opremu na tim ostrvima.

Zaključak

Sedam ostrva u Persijskom zalivu predstavlja dislociranu, ali koherentnu odbrambenu liniju koja značajno utiče na kontrolu Hormuškog moreuza. Svaka potencijalna vojna operacija za njihovo preuzimanje mora da uzme u obzir vojne, humanitarne i političke posledice — kako neposredne rizike za snage, tako i dugoročne implikacije po regionalnu stabilnost.