Lobanov: Kakav gasni ugovor mogu da potpišu Moskva i Beograd — cena, rizici i moguće uštede

U trenutku pojačanih tenzija na Bliskom istoku i rastućih cena energenata, pitanje sigurnosti snabdevanja gasom postaje ključno za Srbiju. Ruski ekspert Mihail Lobanov, zamenik direktora Ekonomskog instituta Ruske akademije nauka, za RT Balkan ocenjuje šta Beograd može da očekuje od pregovora sa Moskvom i koje su geopolitičke implikacije.

Šta Lobanov predviđa

Lobanov podseća da Srbija godišnje troši nekoliko milijardi kubnih metara gasa, od čega oko 90% stiže iz Rusije. Prema njegovoj proceni, realna je mogućnost kratkoročnog ugovora — na tri ili šest meseci — po ceni od oko 280–300 evra, što bi Srbiji moglo doneti uštede od 600 do 700 miliona evra godišnje u poređenju sa visokim berzanskim cenama koje ponekad dosežu i do 1.000 evra.

"Možemo da očekujemo kratkotrajni gasni ugovor zbog situacije na svetskim tržištima, ali su moguća i prijatna iznenađenja — Slovačka je pre nekog vremena dobila desetogodišnji ugovor. Nadam se da će obe strane naći zajednički interes," navodi Lobanov.

Geopolitički faktori i tržišni rizici

Lobanov upozorava da su napadi na energetsku infrastrukturu na Bliskom istoku i drugim lokacijama, poput udara koji je oštetio deo katarskih proizvodnih kapaciteta (procena ~17%), značajan faktor koji utiče na globalne cene gasa i nafte. U slučaju šire eskalacije, cena barela nafte može znatno porasti — по неким procenama i do 200 dolara.

On takođe ističe uticaj tranzita kroz susedne zemlje: Bugarska, zbog usklađivanja sa zahtevima EU, teoretski može biti faktor koji komplikuje kontinualni tranzit gasa do Srbije. S druge strane, gas preko Turskog i Bugarskog toka i dalje ostaje znatno jeftiniji od američkog LNG-a.

LNG i kapaciteti u regionu

Prema Lobanovu, u grčku luku Aleksandropolис uglavnom stiže američki LNG, mada su terminali navodno otvoreni i za gas iz Katara ili Egipta. Protekle godine je u region stiglo manje od milijardu kubnih metara američkog LNG-a, iako je terminalni kapacitet oko 5,5 milijardi m3. Cene LNG-a su u proseku 30–60% više nego gas preko gasovoda.

Azerbejdžan, Katar i globalna dinamika

Azerbejdžan danas izvozi do oko 13 milijardi m3 gasa u Evropu, a cilj te zemlje je da poveća izvoz do 20 milijardi m3. Međutim, Lobanov smatra da azerski gas može znatnije pomoći pre svega jug i jugoistok Evrope (Bugarska, Rumunija, delimično Italija), ali ne i celo evropsko tržište koje troši približno 290 milijardi m3 godišnje.

Pregovori o energetskim aktivima

Lobanov komentariše i pregovore oko NIS-a i drugih transakcija, navodeći da je proces složen i da postoji neizvesnost oko odobrenja američkog OFAC-a. On dodaje da kompanija ADNOC ranije nije pokazivala interes za rafinerije u Evropi, već se fokusira na tehnologije i inovacije, pa postoji mogućnost da neko takmičarsko preuzimanje uključi i kompanije iz SAD ili drugih regiona.

MOL i Rafinerija Pančevo

Osvrćući se na mađarski MOL, Lobanov ističe da je reč o ozbiljnom igraču sa pumpama i četiri rafinerije, ali upozorava da bi, u slučaju globalne krize, kompanija mogla restruktuirati portfelj i potencijalno odsuti rizik po rafineriju Pančevo, koja ima niži Nelsonov indeks u poređenju sa drugim MOL rafinerijama.

Zaključak

Lobanov zaključuje da su energetski aranžmani sa Rusijom za Srbiju od velikog značaja: u 2024. godini država je, prema navodima, uštedela više od 300 miliona evra zahvaljujući postojećim aranžmanima. Međutim, geopolitika, kretanja na tržištu i moguće sankcije čine pregovore složenim. Ostaje da se vidi da li će prevladati politički ili ekonomski interesi u budućim odlučivanjima.