Iran je u ponedeljak obesio dvojicu članova zabranjene Narodne mudžahedinske organizacije (MEK), Akbara Daneshvarkara (60) i Mohammada Taghavi-Sangdehija (59), u zatvoru Ghezel Hesar u Karaju. Sudski izvor Mizan Online potvrdio je da su presude odobrene od strane Vrhovnog suda. Grupe za ljudska prava tvrde da su zatvorenici bili mučeni i uskraćeni za pravično suđenje, te upozoravaju na rizik novog talasa pogubljenja u kontekstu ratnih tenzija.
Iran Obesio Dvojicu Članova Zabranjene MEK — Grupe Za Ljudska Prava Upozoravaju Na Novi Talas Pogubljenja
The Islamic republic is a prlofic executioner (John MACDOUGALL)(John MACDOUGALL/AFP/AFP)
Iran je u ponedeljak izvršio smrtne kazne nad dvojicom muškaraca koji su, prema vlastima, bili članovi zabranjene opozicione organizacije Mujahedeen-e-Khalq (MEK). Akbar Daneshvarkar (60) i Mohammad Taghavi-Sangdehi (59) obeseni su pred zoru u zatvoru Ghezel Hesar u Karaju, satelitskom gradu Teherana.
Sudski sajt Mizan Online naveo je da su presude sprovedene „nakon potvrde i konačnog odobrenja presude od strane Vrhovnog suda“. Vlasti su navodno optužile dvojicu muškaraca za učestvovanje u „terorističkim aktima“, delovanje usmereno na rušenje Islamske republike i narušavanje nacionalne bezbednosti.
Pozadina MEK-a
MEK se protivio vlasti šaha i u početku podržao Islamsku revoluciju 1979. godine, ali je tokom 1980-ih došlo do raskola sa klerikalnim rukovodstvom. Organizacija danas deluje iz egzila, a Teheran je svrstava među terorističke grupe. Političko krilo MEK-a, Nacionalni savet za otpor Irana (NCRI), potvrdio je članstvo pogubljenih i prenosi izjavu liderke Maryam Rajavi, koja režim optužuje da „kratkoročno pokušava ugušiti narodni bes pogubljenjima".
Optužbe o mučenju i nepravičnim suđenjima
Organizacija Iran Human Rights (IHR) i druge nevladine grupe ističu da su Daneshvarkar i Taghavi-Sangdehi tretirani kao politički zatvorenici, da su bili izloženi fizičkom i psihološkom pritisku, te da im je uskraćeno pravo na pravično suđenje u postupku koji nije ispunjavao minimalne međunarodne standarde.
"Plašimo se da će Islamska republika iskoristiti trenutne ratne okolnosti da sprovede masovna pogubljenja u zatvorima kako bi zastrašila društvo", rekao je Mahmood Amiry-Moghaddam iz IHR-a.
IHR je takođe upozorio da su četiri saučesnika u istom predmetu osuđena na smrt i da su "u ozbiljnoj i neposrednoj opasnosti od izvršenja" u istom zatvoru.
Širi kontekst
Ovo pogubljenje dolazi u periodu pojačanih tenzija i rata u regionu, što, prema pravnim i ljudskopravaškim organizacijama, može predstavljati povod za širi talas izvršenja kako bi se širila atmosfera straha. Iran je po broju izvršenih smrtnih kazni, prema podacima grupacija za ljudska prava, druga zemlja nakon Kine; IHR je prošle godine prijavio najmanje 1.500 pogubljenja.
U martu su iranske vlasti već izvršile nekoliko smrtnih kazni povezanih s unutrašnjim protestima i optužbama za špijunažu, uključujući izvršenja trojice koji su navodno ubili policajce tokom protesta i slučaj Kourousha Keyvanija, iransko-švedskog državljanina osuđenog za špijunažu, što je izazvalo osude iz Stokholma i Evropske unije.
Zaključak
Aktivisti i međunarodne organizacije pozivaju na transparentnu istragu postupaka, poštovanje prava optuženih i obustavu prakse politički motivisanih smrtnih kazni. Situacija ukazuje na rastuću zabrinutost zbog kombinacije spoljne bezbednosne retorike i oštre unutrašnje represije.
Pomozite nam da budemo bolji.
